Циљ дијалога Москве са сиријском опозицијом

Специјални представник Владимира Путина, заменик министра спољних послова РФ Михаил Богданов, састао се 17. октобра у Каиру са једним од лидера сиријске опозиције Ахмедом ел Џарбом. Не зна се много о резултатима сусрета руског специјалног изасланика са бившим председником Националне коалиције снага сиријске револуције и опозиције. У разговору је наглашена неопходност „политичког решавања сиријске кризе на основу Женевског коминикеа“, кратко је прокоментарисало овај сусрет Министарство спољних послова РФ.

Подношљива варијанта

По свему судећи Дамаск не разматра озбиљно варијанту потпуног игнорисања сиријске опозиције или очајничких покушаја да се она уништи: „Пре свега, Дамаск је превише слаб да би ратовао истовремено на неколико фронтова. Рат са опозицијом био би сметња за успостављање јединственог фронта против ’Исламске државе’, а сада је тај фронт прилично исцепкан“, каже у интервјуу за „Руску реч“ директор Института за хуманистичка и политичка истраживања Вјачеслав Игрунов. Поред тога, опозицију активно подржавају Саудијска Арабија, Турска и САД, што само повећава напетост. У тој ситуацији би уједињење против заједничког непријатеља била подношљива варијанта, али да би се то постигло потребно је најпре договорити се око статуса сиријске опозиције, сматра експерт. Русија је спремна да одигра улогу кључног посредника.

Хоће ли Асадови противници добити ракете „земља-ваздух”?

Према саопштењима америчких медија, представници такозване „умерене” сиријске опозиције обратили су се Сједињеним Америчким Државама са молбом да им доставе ракете „земља-ваздух” ради заштите од напада руске авијације.

Главни проблем је, као и раније, у спремности на компромис. Можда чудно звучи, али се испоставило да је Асад флексибилнији, истиче Игрунов, чим је изразио спремност да оде, што се не може рећи за припаднике опозиције: „Од њих нисмо чули такве разборите изјаве да постоји могућност заједничке борбе против ИД“.

„Ако нисте терористи покажите иницијативу“

Уосталом, сличних сусрета руских дипломата са сиријском опозицијом било је и раније, у разним форматима, подсећа професор универзитета „Висока школа економије” и експерт за исламско право Леонид Сјукијајнен. „Једино што се сада променило јесте ситуација на територији Сирије. Али циљ је исти: успостављање дијалога“. Томе треба додати да још увек не постоји јединствен став према питању ко заправо чини ту умерену опозицију: „Постоји став да су сви који се боре са оружјем у рукама терористи. Можда се у сусрету разговарало управо о томе да постоје структуре и организације које себе не доживљавају као терористе, а Русија их напротив, доживљава“, објашњава он. Није искључено да је Русија поставила врло конкретно питање и очекује конкретан одговор, сматра Сјукијајнен: „Ако нисте терористи онда покажите иницијативу у политичком решавању конфликта“. Са тим се слаже и руски оријенталиста Константин Дударев, који истиче да ће они пристати на компромис, ако се заиста руководе интересима Сирије а не инструкцијама из иностранства. Ако не пристану, то значи да они нису сиријске патриоте. „Управо тај циљ имају сусрети наших високих дипломата са њима“, каже Дударев.

Ко заиста припада умереној опозицији?

Истина, директор Центра за блискоисточна истраживања Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) Андреј Федорченко тврди да Москва већ одавно улаже напоре у правцу укључивања представника умерене сиријске опозиције у мировни процес. Они су своју умереност показали на делу: „Од почетка године Москва је већ одржала два консултативна међусиријска сусрета, а у априлу ове године саставила је осам тачака московске платформе са предлозима за излазак из новонастале ситуације. Међу њима је и позив да се појача притисак на међурегионалне и међународне актере како би се зауставила сва дејства везана за пружање подршке терористима, као и позив да се ослободе окупиране територије, итд. И ту декларацију је усвојила управо умерена сиријска опозиција“, скреће пажњу Федорченко.

Више о конфликту у Сирији

Додуше, овде се не ради, наравно, о онима који „са оружјем у рукама ратују против владе и мало су мање брутални од ’Исламске државе’“, додаје он. Све што се сада догађа јесте покушај да се створи шира антитерористичка коалиција у којој учествују регионални актери и различите сиријске снаге.

Питање је колико је то заиста остварљиво. „Ствар је у томе што сиријска опозиција неће радити ништа насупрот Саудијској Арабији – њеном најважнијем спонзору. А Саудијци засада нису спремни за озбиљније компромисе са Асадом. Међутим, без Саудијске Арабије Русија неће постићи успех. Према томе, предстоје тешки преговори“, сматра Игрунов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.