„Црногорски Руси” прилично равнодушни према протестима

Подгорица, 17.10.2015.

Подгорица, 17.10.2015.

Reuters
Протест опозиције у Црној Гори против ступања земље у НАТО, који предводи Демократски фронт, већ у суботу може да прерасте у општенародни протест против актуелне власти са учешћем неколико странака опозиције. Овога пута ће се протесту у Подгорици придружити и житељи других градова, који су такође незадовољни садашњим политичким курсом црногорске владе. Уочи овог догађаја одлучили смо да сазнамо шта о црногорским протестима мисле грађани Русије који сада живе у Црној Гори.

Према попису становништва који је 2011. године обавио црногорски завод за статистику Monstat, у Црној Гори живи око хиљаду грађана Русије. Они имају легалан стални боравак. Неколико хиљада грађана Русије по незваничним подацима непрекидно живи у Црној Гори са статусом туристе. Међутим, почев од 2014. године многи од њих су почели да се враћају у Русију. То је пре свега везано за пад рубље, будући да је много „црногорских Руса” раније годинама живело на Јадранској обали од кирије коју су наплаћивали за издавање својих московских станова. Повратак у Русију везан је и за све лошији однос црногорских власти према страним власницима некретнина.

Мали број ових Руса говори српски тако добро да може пратити локалну штампу. Због тога о догађајима у Црној Гори већина сазнаје или од својих црногорских познаника, или случајно, на пример када на улицама приморских градова примете малобројне протестне шетње.

Анкета грађана Русије који живе у Црној Гори показала је да је интересовање Руса за протесте углавном пасивно, или га уопште нема. Један од разлога тако слабог интересовања је чињеница да се протестни митинзи одржавају у Подгорици, а већина странаца живи на ривијери, тако да они не осећају било какву нелагодност и не удубљују се у суштину проблема: „Најважније је да буде безбедно. Нереди су у Подгорици, а ми живимо у Херцег Новом”, каже једна наша саговорница. Индикативно је да Руси са којима разговарамо не желе да им се име објави у медијима, јер се плаше евентуалних проблема које би због тога могли имати.

Из детаљнијег разговора са Русима сазнали смо да су они ипак забринути због могућности да Црна Гора ступи у НАТО, као и због тога што народ нема декларисано право да о томе слободно гласа на референдуму. Коментаришући недавну изјаву Мила Ђукановића да протесте спонзорише Русија, један либерално настројени грађанин Русије, рекао је следеће: „Постоји и мишљење да протесте може финансирати Србија, али како год било, мешање у унутрашње ствари Црне Горе не може бити пожељно”. Са друге стране, непотпуно приказивање догађаја у светским медијима, поготово када је реч о пребијању грађана од стране полиције, не наилази на разумевање: „Протест је растеран зато што је његовим учесницима дат одређени рок за митинг, али се они нису разишли. Па ипак, то је учињено сувише брутално, по мом мишљењу”, прокоментарисао је дејства полиције други наш саговорник.

Многи Руси указују на то да садашњи црногорски закони практично не дају странцима никакву могућност да се натурализују у Црној Гори, и уједно истичу да ништа конкретно не очекују од могуће смене власти у овом тренутку, те да захтеви које износе учесници протеста засада ни на који начин не утичу на живот Руса у Црној Гори. „Свака несмењивост власти у суштини је диктатура. И у Црној Гори би штошта могло да се измени ако би се власт смењивала на изборима, тако да је добро што су људи одлучили да промене садашње стање. Чињеница да је механизам покренут пре или касније ће донети позитиван резултат”, коментарише догађаје житељ Тивта који је из Русије допутовао пре 10 година.

У целини гледано, анкетирани грађани се не стављају на неку конкретну страну у конфликту, али с обзиром на политичко стагнирање земље сматрају да су слична политичка догађања неопходна ради оздрављења сваке нације, и углавном подржавају Црногорце који нису равнодушни према судбини свога народа и своје државе, и који покушавају да спрече прекид односа са таквим партнером као што је Русија, јер пријатељски односи са њом трају стотинама година.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“