Крај приче о руским националистима

На Дан народног јединства, 4. новембра, руски националисти су организовали традиционалну годишњу акцију под називом „Руски марш” у предграђу Москве Љубљину. Тиме су само показали колико је стање у њиховим редовима лоше. Прошле године се на прославу празника окупило 2 хиљаде људи, а ове године је према процени полиције свега 500 учесника пожелело да стане испод црно-жуто-белих империјалистичких застава. Сами организатори кажу да није било више од хиљаду људи.

Многи радикално оријентисани десничари доживљавају „Руски марш” као прилику да се једном годишње окупе, да се „погледају у очи”, процене своје снаге и лепо се разиђу. Нема више ни говора о усталасаној гомили од двадесет хиљада људи који су се некада, у „бољим временима”, окупљали на ову акцију. Узгред, још од прошле године националисти не могу да се усагласе око украјинског конфликта, тако да су се и овог пута поделили и састали у различитим рејонима Москве. Тако су истог дана у главном граду Русије организоване три националистичке акције. Испод прозора љубљинских вишеспратница ове године су се шетали они који су против рата на југоистоку Украјине. У северозападном делу престонице су се окупиле присталице Новорусије, а место у центру су успели да „избоксују” такозвани „системски националисти” из омладинског крила партије „Отаџбина”, који су иначе лојални властима. Ми смо посетили Љубљино, тј. рејон у коме се већ неколико година окупља ултрадесничарска струја.

А где су остали?

Смотра националистичких снага почела је у 11 часова преподне, када су детекторима метала без журбе почели да се приближавају по двојица-тројица кратко ошишаних младића у црном и са капуљачама. Било је очигледно да су се и организатори и полиција спремали за догађај много већих размера. Још од претходне вечери десничари су на својим сајтовима најавили отварање „вруће линије” за пружање правне помоћи у случају хапшења, упозоравали су на контра-маршеве и подсећали на предстојећи догађај збијајући шале на рачун могућих провокација од стране полиције. Полиција је пажљиво оградила усаглашену путању и скоро на сваком метру поставила своје раднике и волонтере, који су крајње подозриво посматрали окупљене.

Зашто су се ућутали руски националисти?

У Русији је привремено забрањено једино велико удружење руских националиста. Јавно тужилаштво тражи да се оно прогласи за екстремистичку организацију. Замолили смо експерте и саме активисте да нам објасне шта се догађа са националистичким покретом у Русији и зашто се он сада третира као „нови непријатељ државе“.

Чинило се, међутим, да је таква предострожност сувишна. Прва колона је формирана тек око 12 часова, када је група од око стотину људи са три стране подигла плакате са паролом „Руси против рата са Украјином”, „Доле диктатура”, и почела да пева украјинску химну, пропустивши напред стегоноше са иконама и децом. За њима су заостајали они који нису били „начисто” треба ли да се придруже тој групи или да ипак сачекају неке друге људе. На питање „где су остали” суморно су мрмљали: „Похапсио их Кремљ”.

„Приредба је завршена”

„Остали” су ускоро дошли и формирали збијену колону са транспарентом „Црни блок”. Подигли су увис империјалистичке заставе, као и заставе са келтским крстом. Полиција је затражила да се уклони келтска застава, говорећи да „то не може”, али присутни су одбили да то учине и заузврат су захтевали да се укине члан 282 Кривичног законика којим се забрањује екстремизам.

Многи су, по свему судећи, зазирали од хапшења, тако да је члан 282 био веома актуелан. У складу са тим чланом оптужено је неколико лидера руског националистичког покрета, а у круговима националиста прича се о непрекидним судским процесима против оних који су, наводно, „насели”. Органи реда су уочи марша ухапсили Дмитрија Дјомушкина, најпрепознатљивијег руског националисту и бившег лидера најупечатљивијег националистичког удружења „Руси” [суд је крајем октобра забранио деловање ове организације] и одвезли га у Вологду на саслушање. Испоставило се да је хапшење везано за екстремистичке графите у једном рејону Вологде. Против њега још увек није подигнута оптужница у складу са поменутим чланом, али су Дјомушкинови саборци ипак на све начине истицали његово одсуство – његов портрет са захтевом да буде ослобођен истакнут је на највећем транспаренту.

То је очигледно охрабрило оне који су до тог тренутка ћутали. Прошлогодишња парола „Гори у паклу, ДНР [Доњецка народна република]!” овога пута је замењена новом: „Гори у паклу, ИД [„Исламска држава”]. Учесници „Црног блока” нису заборавили ни своје омиљене пароле „Национал-социјализам!”, „Сваком своје!” (натпис на уласку у нацистички концентрациони логор Бухенвалд) и „Доћи ће десничари и завести ред!” Догађај је кулминирао паљењем бакље, али су полицајци одмах извели иницијаторе из гомиле. Како је касније за портал Газета.Ru испричао Дјомушкин, на самом почетку акције из непознатог разлога је ухапшен један од организатора.

Тиме је завршен највеселији део протестне шетње. Нико више није палио бакље. На крају шетње учесници марша су стигли до мање бине на којој су наступали певачи обријаних глава. Додуше, до бине је стигло само стотинак људи. Остали су ћутке враћали организаторима транспаренте, шалове и друге предмете са препознатљивом иконографијом. „То је све. Приредба је завршена”, рече неко у гомили, и људи се упутише према станици метроа, где су иза полицијских преграда стајали житељи Љубљина и са недоумицом у очима посматрали читаву сцену.

Росијскаја газета. Сва права задржана.