Како је Владимир Путин изјавио 10. новембра на саветовању о развоју одбрамбене индустрије, Сједињене Државе и њихови савезници настављају размештање глобалног система ПРО, чији је прави циљ да неутралише нуклеарни потенцијал Русије. „Више пута смо говорили о томе да ће Русија предузети потребне мере за јачање потенцијала стратешких нуклеарних снага”, истакао је у том контексту руски председник.
Заиста, руско руководство током неколико последњих година, фактички почев од 2001. године (када су Сједињене Државе једнострано напустиле споразум о ПРО из 1972. године), изјављује да је као одговор на размештање америчког система ПРО неопходно наставити са унапређењем стратешких снага. Москва је такође увек понављала да не жели да се упушта у трку у наоружању нити да улази у отворену конфронтацију са Западом. О неопходности да се избегне војни сукоб говорио је и премијер Русије Дмитриј Медведев 11. новембра у ексклузивном интервјуу за лист „Российская газета”. „Планета је прошла кроз два светска рата. Потпуно је очигледно да ни у мислима не треба дозволити да се догоди ишта слично”, изјавио је премијер.
Како сматрају стручњаци, Путинова изјава тешко да ће имати неки утицај на руско-америчке односе, који се сада налазе у најтежој фази од завршетка хладног рата. По мишљењу директора Асоцијације војних политиколога Василија Белозјорова, Путинове речи показују известан status quo и тежњу Москве да задржи стратешки паритет са Вашингтоном.
Према Путиновим речима, током последње три године руска одбрамбена индустрија је створила и успешно тестирала неколико напредних система наоружања који су у стању да решавају борбене задатке у условима дубинског система противракетне одбране. Стручњаци са којима је разговарала „Руска реч” нису могли да наведу конкретно наоружање на које је мислио руски председник, позивајући се, између осталог, на поверљивост података о актуелним пројектима. Они су, ипак, скренули пажњу на системе који су последњих година ступили у састав наоружања и који могу да савладају најсавршенију противракетну одбрану.
То су, пре свега, копнене интерконтиненталне балистичке ракете РС-24 „Јарс”. Руске Ракетне снаге стратешке намене интензивно прелазе на коришћење ових ракета. Очекује се да ће за пет година ракете „Јарс”, које могу да савладају како постојеће, тако и напредне системе ПРО, чинити основу руских копнених нуклеарних снага. За разлику од ракете „Топољ-М” која им је претходила, „Јарс” имају три бојеве главе, а не једну. „Јарс”, такође, лакше избегава ракете ПРО, јер брже развија брзину, a његове бојеве главе које се одвајају могу да маневришу у завршној фази лета.
Задатак савладавања система ПРО испуњава и поморска интерконтинентална балистичка ракета „Булава”. Она може да носи 10 суперсоничних маневришућих нуклеарних блокова са индивидуалним навођењем који су у стању да мењају висину и правац лета. Упркос неуспесима приликом првих пробних лансирања, последња лансирања „Булаве” била су успешна.
Како истиче независни војни експерт Константин Богданов, за савладавање система ПРО може бити коришћен и оперативно-тактички систем „Искандер-М”, чије ракете могу носити нуклеарне бојеве главе. Могуће је и коришћење нових крстарећих ракета „Калибар”, чије су могућности демонстриране приликом недавног лансирања са руских бродова у Каспијском мору.
Што се тиче нуклеарног потенцијала за одвраћање, Руска Федерација финансира и перспективне пројекте. Већ неколико година у Русији траје пројектовање нове тешке ракете на течно гориво „Сармат”. Она за неколико година треба да замени ракету Р-36М, која је због своје разорне моћи добила име „Сатана”.
На истом саветовању о развоју одбрамбене индустрије објективи камера су забележили слајд у рукама једног од учесника састанка на којем су наведени концепт и рокови развоја такозваног океанског вишенаменског система „Статус-6”. Како истиче Константин Богданов, могуће је да се ради о некој врсти ракете-торпеда са нуклеарним пуњењем која би била лансирана са подморница. По мишљењу стручњака, овај пројекат није случајно доспео у медије. Власти су свесно желеле да покажу да такви пројекти постоје.
Експерти притом истичу да обнова наоружања Ракетних снага стратешке намене и развој нових модела стратешког нуклеарног наоружања тешко да могу да буду угрожени због економске кризе, која је већ довела до пада бруто домаћег производа. „Стратешке нуклеарне снаге су један од безусловних приоритета. Очување стратешке стабилности је очигледан циљ Министарства одбране и Владе”, изјавио је за „Руску реч” стручњак из Руског савета за међународна питања Прохор Требин, који сматра да ће се средства за ове програме у сваком случају наћи.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу