Оландова посета Москви: има напретка, нема коалиције

Reuters
Председник Русије Владимир Путин и његов француски колега Франсоа Оланд састали су се у Москви и размотрили могућност стварања широке коалиције у борби против тероризма у Сирији. Договор о широкој коалицији нису успели да постигну, али поједини политичари у Русији ипак сматрају да овај сусрет представља „велики напредак”.
Укратко

 

– Русија и Француска нису могле да се договоре о формирању широке коалиције за борбу против „Исламске државе”

– Москва и Париз и даље имају супротне ставове према улози сиријског председника Башара Асада у решавању сиријске кризе –

Путин и Оланд су постигли договор о размени обавештајних података и координацији дејстава у Сирији везаних за борбу против терориста –

Русија и Француска треба заједничким снагама да одреде сиријске групе које могу бити циљ бомбардовања –

У Државној думи је „конкретан договор” Путина и Оланда окарактерисан као „велики напредак”.

Посета Франсоа Оланда Москви 26. новембра увече била је завршница дипломатске турнеје у коју се француски председник отиснуо после терористичких напада припадника „Исламске државе” у Паризу пре две недеље. Пре сусрета са Путином француски председник је о могућностима интензивирања борбе против терориста из „Исламске државе” разговарао са лидерима САД, Велике Британије, Немачке и Италије.

Сусрет француског и руског председника трајао је неколико часова. Као што је очекивано, испоставило се да нема говора о стварању јединствене широке коалиције за борбу против ИД, коју би чиниле САД и Русија. На конференцији за новинаре у Кремљу после сусрета Владимир Путин је изјавио да партнери Русије – а на Блиском истоку против ИД дејствује коалиција од неколико десетина земаља на челу са САД – нису спремни за сличне иницијативе. Те Путинове речи нису наишле на било какво противљење француског колеге. Није било сагласности ни поводом другог кључног питања, на коме се темељи проблем заједничке коалиције. Реч је о судбини сиријског председника Башара Асада. Оланд је изјавио да у будућој Сирији не може бити места за Асада, а Путин је нагласио да је судбина сиријског председника у рукама народа Сирије.

У чему се састоји напредак?

Међутим, поједини руски експерти сматрају да је и поред несугласица постигнут „велики напредак”. Тако је, на пример, споразум Русије и Француске о заједничком деловању у Сирији против ИД окарактерисао шеф Комитета Државне думе за међународна питања Алексеј Пушков. У сусрету су се председници договорили, по Оландовим речима, да „интензивирају размену обавештајних података и концентришу нападе на ИД и терористичке групе”. Како је рекао руски лидер, неопходно је избећи нападе на територије где се налазе формације које су и саме спремне да се боре против терориста. У програму ТВ канала „Россия 24” Пушков је интерпретирајући постигнути договор рекао да су „две велике силе савременог света, две чланице Савета безбедности УН, најавиле почетак заједничке, а не одвојене борбе против терористичке организације ИД”. Руски парламентарац сматра да се велики напредак састоји у самом удаљавању од „наговештаја и изјава” у правцу „конкретних договора”.

Сарадња са Русијом

Остали експерти испољавају мало више опрезности, мада и истичу важност резултата овог сусрета. Договором о координацији између Француске и Русије у дејствима против ИД „постигнуто је веома много”, сматра Дмитриј Данилов, шеф Одељења за европску безбедност Института за Европу Руске академије наука. Сагласност Париза и Москве упућује друге учеснике борбе против ИД на „онај пут којим се може ићи у успостављању сарадње са Русијом”. У условима немогућности реализације пројекта широке коалиције као алтернатива јој може послужити сарадња појединачних земаља у борби против терора. У том случају договор између Оланда и Путина о координацији антитерористичких напора може послужити као својеврстан модел другим државама-учесницама америчке коалиције.

По мишљењу Јевгенија Минченка, директора Међународног института за политичку експертизу, важна је и сама чињеница да су покренути активни преговори о заједничком деловању у Сирији. Раније су, подсећа експерт, САД и њихови савезници активно критиковали сиријску политику Москве. Сада Запад почиње да напушта такве позиције.

Са друге стране, аналитичари скрећу пажњу на то да договор између Париза и Москве још увек има прелиминарни карактер, и позивају да се сачека и види како ће он бити оваплоћен у практичну сарадњу. По мишљењу Павла Свјатенкова, експерта Института националне стратегије, „засада споразум о размени информација и узајамном деловању не изгледа као нешто конкретно”.

У контексту руско-турске кризе

Посета француског председника може такође одиграти позитивну улогу и у односима Москве са евроатлантском заједницом. Француска, по Даниловљевим речима, може преузети улогу својеврсног „балансера”. У контексту нових односа са Москвом поводом сиријског конфликта Париз може да врши утицај на ставове других чланица НАТО-а и ЕУ, сматра експерт. И НАТО и ЕУ су сада, макар и посредно, увучене у конфликт између РФ и Турске због руског бомбардера Су-24 који је турска авијација оборила на подручју сиријско-турске границе. Француска у том контексту може одиграти позитивну, мировну улогу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“