Руски округли сто о евентуалном чланству Црне Горе у НАТО-у

Руски округли сто о евентуалном чланству Црне Горе у НАТО-у.

Руски округли сто о евентуалном чланству Црне Горе у НАТО-у.

Парламентская газета
У просторијама Парламентске Газете, званичног гласила Федералне Скупштине Руске Федерације, 30. новембра је одржан руско-црногорски мултимедијални округли сто поводом евентуалног уласка Црне Горе у НАТО и перспектива решавања тренутне политичке кризе у држави. Са руске стране су учествовали заменик председника Руске думе Сергеј Железњак, члан Комитета Руске думе за питања Заједнице Независних Држава, евроазијских интеграција и дијаспоре Василиј Лихачов, политиколог и историчар Јелена Пономарјова, и директор Балканског центра за међународну сарадњу Виктор Колбановски. Са црногорске стране су говорили председник Нове Српске Демократије Андрија Мандић и председник Демократске Народне Партије Милан Књежевић.

Русија против доношења одлуке супротно вољи народа

Расправу је започео Сергеј Железњак, који у одговору на прво питање модератора о томе зашто је Русија толико забринута због евентуалног уласка Црне Горе у НАТО кад је већина балканских држава и земаља бившег Варшавског пакта већ одавно ушла у алијансу, рекао да је за Русију веома битно да ли народ Црне Горе добровољно улази у антируски војни пакт или га тамо вуку на силу, не питајући га за мишљење. „О каквој демократији причамо ако је народ против, а у његово име власти доносе одлуку без референдума?“, нагласио је Железњак. „Русија вековима доживљава народ Црне Горе као братски народ. То је преко триста година историје, развоја културе, узајамне подршке и разумевања” и сасвим је логично да је Русија забринута и да жели да помогне традиционалном савезнику у овој ситуацији, - објаснио је политичар.

Сергеј Железњак (Парламентская газета)
 

Железњак је потенцирао да поводом разговора о могућем уласку Црне Горе у НАТО треба обратити пажњу на три веома важне тачке:

„Прво, било која одлука о ступању у блок, а реч је о изузетно важнoj историјскoj одлуци, треба да буде донета на основу међународног права и законодавства Црне Горе, које је засновано на прихватању воље народа.  Зато у потпуности подржавамо оне инцијативе, које покушавају да инисистирају на спровођењу референдума", нагласио је он и додао да ће РФ прихватити било коју одлуку на референдуму.

Друга тачка, по политичаревим речима, односи се на чињеницу да већина грађана Црне Горе, према испитивањима јавног мњења, сматра да неутралност може да донесе далеко већу економску и политичку корист овој малој европској земљи, него подређеност овом или оном блоку.

Посланик је нагласио да  увлачење Црне Горе у НАТО упркос мишљењу народа неће проћи без реакције Русије.

„Очигледно је да ћемо у случају доношења одлуке о прикључењу Црне Горе НАТО пакту, бити принуђени да променимо политику према овој за нас пријатељској земљи. Зато ако тамо буде размештена војна инфранструктура НАТО пакта мораћемо да одреагујемо на одговарајући начин, мораћемо адекватно да ограничимо контакте у економској и другим областима“, изјавио је Сергеј Железњак. 

Руси би могли да посредују

Дискусију је наставио Василиј Лихачов, који је у току пет година био шеф Руске мисије при ЕУ у Бриселу: „Црна Гора као суверена држава, и црногорски народ као субјект власти, имају право да још једном отворе исто питање и донесу одлуку супротну од оне која је донета у Скупштини Црне Горе у септембру ове године“.  Лихачов је објаснио да без националног компромиса који може да буде пронађен путем референдума, одлука о уласку у НАТО не може да се сматра праведном иако је формално у складу са уставом Црне Горе који даје такво право Скупштини Црне Горе. Резултати таквог референдума не смеју да буду сумњиви за црногорску јавност, па је због тога од великог значаја да у изборну комисију уђу и представници опозиције. Он је истакао да ако буде позив са црногорске стране да Руси посредују у решавању политичке кризе, руски посланици ће бити спремни да формирају специјалну групу која би могла у најскорије време да се састане са посланицима Скупштине Црне Горе у Подгорици.

Василиј Лихачов (Парламентская газета)
 

Са мало практичнијег аспекта Јелена Пономарјова је анализирала шта је то што може НАТО пружити Црној Гори. Она је  још једном скренула пажњу на то да уласком у НАТО Црна Гора губи део суверенитета: у име Црне Горе ће о свему одлучивати партнери из НАТО-а, тј. држава ће доносити туђе одлуке у своје име. Осим тога, Пономарјова је поставила питање да ли НАТО стварно може да заштити обичан народ од тероризма или од неке сличне модерне претње, с обзиром да сасвим недавно НАТО није био у стању да заштити Француску. „Улазак Црне Горе у НАТО ће допринети још већој подели црногорског друштва, која ће са временом само јачати и довести до политичког колапса. Доношење одлуке о војној неутралности може донети Црној Гори стабилност у политичкој, економској и другим сферама”, - закључила је Пономарјова.

Јелена Пономарјова (Парламентская газета)
 

Односи се замрзавају

Виктор Колбановски је скренуо пажњу на стање билатералних дипломатских односа, говорећи о постојећем миту о томе да учлањење Црне Горе у НАТО неће покварити односе са Русијом. „Хоће”, истакао је експерт, додавши да су ти односи већ у великој мери покварени: „Од 2013. до данас није било ни једне посете на нивоу представника министарстава спољних послова, што нам само по себи фактички говори о замрзавању односа. Црногорске власти су  политички окренуле Русији леђа кад су увеле санкције против ње прошле године”. У случају да Црна Гора ступи у НАТО, Колбановски не искључује могућност да Москва може одговорити сличним мерама као што је сада одговорила Турској, што ће сигурно негативно утицати на економију Црне Горе. Зато црногорске власти треба веома добро да процене шта добијају, а шта губе након тога што потпуно раскину односе са Русијом, - закључио је Колбановски.

Фотографија: Парламентская газета
 

Председник НСД Андрија Мандић се захвалио на Апелу који је усвојила Државна дума Руске Федерације и који је први на српском језику одмах објавио портал „Руска реч”. Мандић је тај апел окарактерисао као „корак у правом смеру“. Према његовим речима, Русија је једина светска сила која ни медијски ни политички никад није вршила притисак на унутрашњи развој ситуације у Црној Гори. Посебно је нагласио да „док су трајали протести у Подгорици, скоро сваки дан је неко од амбасадора западних земаља, који не деле њихове ставове и не подржавају њихову политику, долазио и тражио информације. Једини који то нису урадили били су амбасадори Русије и Србије, а да је то оно што треба да се промени”. Председник  ДНП Милан Кнежевић је штавише тражио и отворенију подршку Русије, кад већ НАТО отворено подржава Мила Ђукановића и његову „приватну” државу.

Има ли места за оптимизам?

На крају расправе експерти су изнели своја мишљења о перспективама решавања кризе. 

Јелена Пономарјова је рекла да је песимиста у погледу даљег развоја догађаја, потенцирајући да се сагласно законодавству Црне Горе сва важна решења  доносе у Скупштини Црне Горе, те да би сасвим пристојно решење у овој ситуацији били ванредни избори као резултат незадовољства народа и компромис између различитих политичких снага.

„Одлука власти Црне Горе о чланству у НАТО је  алогична, аморална и антидемократска, а Црна Гора има могућности да докаже да је ипак суверена и демократска држава”, истакао је Лихачов. „Ситуација није једноставна. Пуно је митова и једна је тужна реалност”, али ипак и после добијања позивнице све политичке снаге које реално сагледавају какву би будућност Црна Гора имала у НАТО-у и без Русије, имају могућности и времена да утичу на то да Црна Гора ипак сачува војну неутралност, политичку самосталност и економске перспективе, оценио је експерт. 

Сергеј Железњак је испољио више оптимизма. Он сматра да је историја „пуна примера о томе како се једно решење може променити, и да Црна Гора у својем законодавству има такву норму - ставити питање уласка у НАТО  на рефендум”. За Црну Гору је „то једини цивилизовани излаз од такве ситуације, која се на жалост може развити у трајни граћански конфликт, а сви знамо да НАТО не може да има међу својим члановима једну државу у којој постоје такве тензије између власти и народа. Црногорски народ треба буде онај ко одлучује у држави Црној Гори и то право му нико не може одузети”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“