„Русија може и треба да инсистира на одржавању референдума у Црној Гори"

Др Никита Бондарев.

Др Никита Бондарев.

из личне архиве
Црна Гора је 2. децембра, као што се и очекивало, добила званичан позив да се прикључи НАТО-у. О данашњем догађају поразговарали смо са др Никитом Бондаревом, нашим сталним експертом и руководиоцем Балканског центра Руског института за стратешка истраживања.

Руска реч: Господине Бондарев, у данашњем догађају нема ничег неочекиваног, зар не?

Никита Бондарев: Свакако! Сви су то очекивали. Ту није било никаквог изненађења. Али, наравно, начин на који је то учињено... То је био некакав балкански циркус у стилу Кустуричиних филмова. Тешко је рећи ко је кога превазишао по апсурдности изјава, да ли Столтенберг Лукшића или Лукшић Столтенберга. Што кажу, било би смешно да није тако жалосно.

Довољно је погледати шта пише у заједничкој изјави министара спољних послова 28 земаља НАТО-а: „Чланство Црне Горе у НАТО-у подићи ће ниво безбедности региона и алијансе у целини”. Тако нешто може да тврди само идиот или лажов. Сви добро знају шта је то армија Црне Горе, која броји око 2 хиљаде војника. На коју безбедност она може имати утицаја?

Могу ли бити размештене базе НАТО-а у Боки Которској? Тешко да могу, с обзиром на рељеф. А и зашто би, када америчка мировна база Бондстил има регионални значај и у потпуности обавља све задатке за које је предвиђена? Сав тај „улазак Црне Горе у НАТО” је чисто политичка прича без икакве одбрамбене компоненте.

Лукшић је чак изјавио да ће црногорске власти учинити све како би развијале оне правце деловања захваљујући којима је Црна Гора и добила позив у НАТО, а то су „битка против корупције и организованог криминала и снажна јавна подршка чланству у НАТО-у”. Набројао је све оно што Црној Гори, благо речено, није јача страна, и то признају сви, укључујући и Запад.

РР: Чак је и Столтенберг на то алудирао у своме говору.

НБ: Управо тако. А Столтенбергова фраза да је „ово почетак једне дивне алијансе” неодољиво подсећа на цитат из „Казабланке”. Само што у филму то говори власник „Rick's Cafe-a" корумпираном полицајцу: „This could be the beginning of a beautiful friendship”. Баш ме занима да ли је то Столтенбергу случајно излетело, или он тако суптилно завитлава црногорске власти.

РР: Како ће се даље развијати догађаји?

НБ: У најскорије време можемо, наравно, очекивати интензивирање протестне активности. Опозиција ће окупљати народ, народ ће протестовати, покушаваће да продре у административне објекте, а храбри Ђукановићеви специјалци ће растеривати присутне сузавцем и млатити их пендрецима. Народ ће бежати на све стране бришући сузе и трљајући маснице. А затим ће се после извесног времена све то поновити. Протест у таквом облику је свакако исцрпио своје могућности.

РР: Може ли се догодити да протест спласне?

НБ: Он може трајати доста дуго, али без резултата. Протестну ситуацију може преокренути само јавни или тајни прелазак неког утицајног човека из војног или полицијског врха на страну која протестује. Међутим, засада се чини да су шансе за такав преокрет ништавне, ако се узме у обзир колико су чврсто повезани Ђукановић и његова клапа. Преокрет је могућ и ако се, не дај Боже, појаве прве жртве и ситуација почне нагло да се радикализује по спирали, као што је било на кијевском Мајдану. Надајмо се да до тога неће доћи.

РР: Неколико руских политичара је одмах дало изјаве да Русија може одговорити економским мерама, сличним онима које су примењене против Турске. Да ли је на помолу забрана чартер летова и продаје туристичких аранжмана?

НБ: Од принудног смањења броја руских туриста Ђукановић и његова екипа би, наравно, имали штете, али не би они били највише оштећени. Ми бисмо на тај начин пре свега задали ударац обичним Црногорцима, укључујући и оне који су излазили на тргове да протестују. Уосталом, и новац од руских туриста углавном није плод организованог туризма. То су оне хиљаде имућних грађана Русије који су уложили новац у црногорске некретнине, и сада их није могуће тако лако отргнути од Црне Горе. У овом случају принудна дејства руских власти могу само да нанесу штету. Зато је ту потребна велика опрезност.

РР: Како онда Русија треба да се понаша у овој ситуацији?

НБ: До уласка Црне Горе у НАТО остаје годину, годину и по дана. Русија може и треба на свим могућим нивоима, користећи сав свој политички углед, да захтева организовање свенародног референдума о уласку Црне Горе у НАТО. Ми ћемо признати сваки резултат транспарентног и демократског референдума, ако се он заиста одржи у присуству међународних посматрача. Тиме Русија неће толико помоћи себи, колико црногорском народу, јер ће допринети да се одлука не доноси у кулоарима, него на референдуму, где ће народ Црне Горе изразити своју вољу и заиста имати могућност да одлучује о будућности своје земље.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још: