Експерти о Путиновом обраћању Федералној скупштини

С обзиром на војну операцију у Сирији, терористичке нападе у Паризу и на руски путнички авион А321, и с обзиром на инцидент у коме је Турска изнад Сирије оборила руски Су-24, очекивало се да ће преседник Владимир Путин у традиционалном Обраћању Федералној скупштини 3. децембра посебну пажњу посветити међународној безбедности.

Очекивања су се у извесној мери испунила, јер је председник, говорећи о турским потезима, обећао да неће заборавити „то саучесништво у тероризму” и истакао да ће Анкара „још много пута зажалити због тога”.

Путинова реторика је, осим у поменутим изјавама, била мирољубива, а зацртани правац унутрашње политике готово да се може окарактерисати као либералан. У сваком случају, није реч о „ударничкој” или „радикалној” унутрашњој политици.

Турска је себе довела у тешку ситуацију

Руски председник је потез Турске окарактерисао као „ударац ножем у леђа, који су нанели саучесници тероризма”.

„Неће се завршити на парадајзу”

„Речи ’неће се завршити на парадајзу’ (Путин је имао у виду недавно донету одлуку о забрани увоза поврћа и воћа из Турске у Русију – прим. ред.) заправо су кључне у обраћању”, сматра директор Института за националну стратегију Михаил Ремизов.

По његовом мишљењу, то значи да Москва намерава да најозбиљније одговори Турској и предузме трајне мере према тој земљи. Раније изложене Путинове мисли данас су биле стриктно ранжиране, сматра експерт.

Изузев изјава упућених Анкари, председникове спољнополитичке тезе биле су прилично мирољубиве. „У питању је изјава о тежњи ка широкој коалицији у борби против тероризма. Пре свега се мисли на коалицију са западним силама. Поред тога, у читавом тексту је било неколико изјава у којима се Русија декларише као земља која тежи ка сарадњи и учешћу у глобалним тржиштима”, истиче Јекатерина Шуљман, политиколог и доцент Института за друштвене науке Руске академије за народну привреду и државну администрацију. Она сматра да је Путинова интонација у овој ситуацији прилично помирљива.

У речима о спољној политици није било ничега што личи на антизападну реторику, истиче директор Међународног института за политичку експертизу Јевгениј Минченко. Све „стреле критике”, истиче он, упућене су терористима и Турској.

Земља великих потенцијала

Део обраћања посвећен унутрашњој политици и економији Владимир Путин је упутио различитим групама грађана, и његове поруке су позитивно звучале.

„Главно што је у том смислу Путин рекао јесте да је Русија земља великих потенцијала, да ви можете радити у многим правцима, а ми нећемо стварати препреке”, интерпретира Путинове речи Дмитриј Орлов, генерални директор Агенције за политичке и економске комуникације.

Изнети су и предлози везани за борбу против корупције, и конкретно за преношење рачуна који се тичу буџетских средстава у федералну касу ради веће транспарентности трошења новца из буџета.

Путин је најавио и увођење јасног критеријума ефикасности замене увозне робе домаћим производима, таквог критеријума који се лако може израчунати. Реч је о проценту извоза несировинских високотехнолошких производа. „Председник, као и увек, показује своје могућности да на изазове реагује креативно”, резимира Орлов.

Русија знатно побољшала позицију на листи Doing Business

Додуше, Михаил Ремизов није у Путиновом обраћању видео никакве радикалне економске идеје. По његовом мишљењу, реч је искључиво о козметичким мерама које не подразумевају покретање економског раста, мада и заслужују подршку.

Све у свему, део обраћања посвећен унутрашњој политици могао би се окарактерисати готово као либералан, колико је то могуће у садашњим околностима, истиче Шуљманова. Она, међутим, мисли да су се „све досадашње приче о смањењу притиска органа контроле на пословне кругове и о развоју високотехнолошког извоза завршавале предлогом да се повећају овлашћења органа контроле, да се створе нове административне структуре и да се још некоме подели новац из буџета”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.