Зашто је Кери долазио у Москву?

Радна посета државног секретара САД Џона Керија Москви у уторак 15. децембра крунисана је трочасовним разговором са руским председником Владимиром Путином и министром спољних послова РФ Сергејем Лавровом. На дневном реду сусрета у Кремљу биле су три кључне теме: решавање сиријске кризе, реализација споразума из Минска и билатерални односи између РФ и САД. То је био „тематски и конкретан” разговор, рекао је руски министар на брифингу после сусрета. „И поред различитих ставова наших земаља, показали смо да се може постићи напредак када се Русија и САД крећу у истом правцу”, изјавио је Кери.

Сматра се да је најважнији резултат сусрета прецизирање списка оних снага сиријске опозиције које се могу третирати као потенцијални партнери, истакао је у интервјуу за „Руску реч” генерални директор Руског савета за међународна питања Андреј Кортунов. Ако ништа друго, бар постоји сагласност да ће „Исламска држава” и „Фронт Ал Нусра” [филијала Ал Каиде] остати изван оквира политичког процеса. Како је рекао Кери, ставови Вашингтона и Москве су по том питању заиста постали ближи.

Други значајан моменат је предстојећи сусрет групе за пружање подршке Сирији на нивоу министара у Њујорку 18. децембра и најављивање учешћа Сергеја Лаврова у том сусрету. Русија очекује да ће тај састанак на министарском нивоу резултирати изношењем нацрта споразума о Сирији постигнутог у Бечу на разматрање Савета безбедности УН. „Тај сусрет ће дати додатан импулс бечком процесу. Он може да покрене конкретизацију фаза политичког решавања кризе у Сирији. Захваљујући њему нова фаза може добити статус прелазног периода”, сматра Кортунов.

Друкчији тон

Криза западног лидерства и нова тежишта моћи

Презентација књиге A.Пушкова „Постскриптум: може ли Путин помоћи Русији” у Дому Војске у Београду.

Истина, не може се рећи да је дошло до великих промена у ставовима Москве и Вашингтона. Представе о судбини сиријског председника Башара Асада и даље су непромењене, мада је америчка страна ипак испољила одређену еластичност у том погледу. „Америка већ више није тако упорна у инсистирању на смени власти у Сирији”, констатује Борис Долгов, старији научни сарадник Центра за арапска и исламска истраживања Института за оријенталне студије Руске академије наука, позивајући се на одговарајућу изјаву америчког државног секретара: „Као што смо рекли, ми не сматрамо да Асад има могућност да у будућности буде лидер Сирије. Али данас нисмо усредсредили пажњу на размимоилажења у нашим ставовима, нити на оно што може бити одмах учињено у погледу Асада. Сву пажњу смо посветили политичком процесу”, рекао је Кери после сусрета.

И то је, по мишљењу Бориса Долгова, „нешто ново” у реторици САД.

Међутим, поменуту еластичност никако не би требало схватити као жељу Вашингтона да најзад оконча кризу у односима са Русијом. То мишљење деле сви експерти са којима се консултовала „Руска реч”. Циљ Сједињених Америчких Држава на Блиском истоку и даље се разликује од руских циљева, као што се разликују и њихови ставови по другим кључним питањима међународне политике.

Џон Кери је дошао у Москву као специјални изасланик Барака Обаме и у том својству поразговарао са Владимиром Путином о ономе што је Обама хтео да пренесе руском председнику, скреће пажњу Андреј Суздаљцев, заменик декана Факултета за светску економију и међународну политику Универзитета „Висока школа економије”. Ипак, не треба губити из вида да је Керијев долазак у Москву уједно и саморекламирање Америке и њен покушај да сачува статус борца против светског зла који је оберучке присвојила 2001. године и који јој сада измиче из руку, сматра експерт.

Кери није добио шта је хтео – с Путином у четири ока, без „незгодног“ Лаврова

Росијскаја газета. Сва права задржана.