Депортација нација у СССР-у

Ria Novosti
У Русији се 28. децембра обележава дан сећања на жртве депортације калмицке нације. Калмици нису били једина депортована нација у Совјетском савезу. Неколико милиона совјетских грађана у одређеном периоду је пресељено у друге крајеве. Политика депортације спровођена је дуже од три деценије. Рехабилитација тих нација је још увек у току.

У борби против непожељних чланова друштва совјетска власт је дуже од три деценије примењивала депортацију или принудно пресељавање. Сви депортовани су били евидентирани и систематски обележавани. По речима главног научног сарадника Института руске историје Руске академије наука Николаја Бугаја, „било је у потпуности депортовано 14 етничких народности, и још 47 етничких заједница чији су представници депортовани у групама. Према томе, депортација је обухватила преко 60 категорија совјетских грађана“.

Принудно пресељење

Прве депортације су почеле одмах после револуције 1917. године. Пресељавани су руски козаци који су се активно противили совјетској власти. Према неким подацима, пресељено је око 70.000 људи, а њихова земља је предата Ингушима и Чеченима.

„Козаци са југа, тј. са река Кубањ, Терек и Дон пресељени су на север у Архангељск, у Коми-пермски округ“, каже Николај Бугај. „А током 1920-их година почела је фаза колективизације, када су имућније сељаке власти принудно исељавале са Северног Кавказа“.

До 1. јануара 1932. године било је пресељено преко милион руских „кулака“. Највише људи је депортовано у Казахстан, Новосибирску и Свердловску област. Средином 1930-их у Совјетском Савезу су у циљу безбедности почеле депортације „социјално опасних елемената“ тј. људи из великих градова са границе и пограничног појаса, који су са гледишта совјетског руководства били непоуздани.

Уочи рата

Прва депортација обухватила је све Финце из пограничног појаса широког 22 км, а затим и оне из појаса широког 100 км у Лењинградској области и 50 км у Карелији. Експерти оцењују да је депортовано око 30 хиљада људи.

„Од 1935. године са запада је исељено 10.000 Пољака и 35.000 Немаца. Уочи рата је са истока пресељено 8.000 Иранаца, 172.000 Корејаца и око 200.000 Курда из јужних подручја“, објашњава историчар.

Лист „Правда“ је 23. априла 1937. године објавио чланак који раскринкава јапанске шпијуне на руском Далеком истоку. У том чланку се говори да Кинези и Корејци служе Јапанцима као агенти. Тада је почело тотално исељавање Корејаца са циљем да се очисти зона могућег конфликта са Јапаном. Укинуто је школско образовање у Совјетском Савезу на корејском језику, а у пасошима Корејаца појавио се знак за ограничено право кретања.

На исти начин је и граница са Пољском очишћена од Пољака, а 1937. и 1938. године у Средњу Азију и Казахстан депортовано је становништво пограничних подручја Азербејџана и Јерменије, углавном Иранци и Курди.

Нови талас депортације Немаца почео је после напада Немачке на Совјетски Савез. У читавој земљи је пресељено преко милион Немаца. Од њих је 1942. године формирана Трудбеничка армија („радничке колоне и одреди“) за потребе принудног рада. Заједно са Немцима на тај рад је приморано и око 20.000 Румуна, Финаца, Италијана и Грка. Услови рада, исхране и свакодневног живота били су исти као у совјетским логорима.

За време рата од 1941. до 1945. депортоване су нације Северног Кавказа – Ингуши, Чечени, Калмици и Карачајевци, док су 1944. принудно пресељени Кримски Татари и Турци Месхетинци.

„После кримских операција у новембру је пресељено преко 85.000 Турака Месхетинаца. Они су послати углавном у Киргизију и Узбекистан. Сада на територији Украјине, Грузије и Русије живи око 40.000 Турака Месхетинаца.

Политика депортације спровођена је до почетка 1950-их. Већ средином педесетих је почела рехабилитација депортованих нација, а  1991. године усвојен је Закон о рехабилитацији репресираних нација, који је депортацију нација окарактерисао као „политику клевете и геноцида“.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“