Салим ал Муслат, представник сиријске опозиције на преговорима у Женеви.
ReutersСпецијални представник УН за Сирију Стафан де Мистура саопштио је 3. фебруара да су међусиријски преговори у Женеви прекинути на самом почетку. Стране поново треба да се сретну 25. фебруара.
Представници опозиције су своје напуштање преговора објаснили тиме што регуларна сиријска армија и Русија не желе да прекину борбена дејства у Сирији и оптужили су их за убијање цивила. Њихове оптужбе су подржале Француска и САД. Париз сматра да Москва „торпедира“ мировне преговоре, а Вашингтон приписује Руској Федерацији жељу да „прогура“ војно решење конфликта на штету политичког процеса.
Женевски сусрет се одвијао у ситуацији када сиријска армија постиже успехе на фронту. Током протеклих дана сиријска војска је уз подршку руске авијације ослободила два града близу сиријско-турске границе и покушава да пресече снабдевање наоружаних одреда на северу Сирије који се противе властима.
Руско министарство спољних послова одбацило је поменуте оптужбе и изнело став да одговорност за прекид преговора сноси Високи комитет за преговоре који представља опозицију. Тај комитет је формиран у децембру у Саудијској Арабији.
„Они су покушали да саботирају преговарачки процес под изговором да Русија и даље наставља са војном операцијом у Сирији. Тај изговор је апсолутно неприхватљив, јер је реч о борби против терориста у тој земљи“, изјавио је за агенцију ТАС заменик министра спољних послова РФ Генадиј Гатилов.
Руски експерти сматрају да је напуштањем преговора опозиција покушала да заради додатне поене у конфронтацији до које је дошло током сиријске кризе. По мишљењу оријенталисте Сергеја Демиденка из Института за стратешке процене и анализе, опозиција и Запад доживљавају преговоре као полугу за вршење притисака на Москву у покушају да зауставе војну операцију руских оружаних снага. Он међутим, сматра да је то потпуно погрешна тактика. „Свакако се не може очекивати да Москва сада устукне и престане са бомбардовањем. Ми нисмо тамо дошли да бисмо после три месеца отишли“, рекао је он за „Руску реч“.
Експерти истичу да је суштина неслагања између Русије и Запада и даље једно једино принципијелно питање – будућност сиријског председника Башара Асада. Запад сматра да ће се ситуација у Сирији стабилизовати када Асад буде уклоњен. Москва, напротив, тврди да је управо сиријски лидер фигура која пружа могућност успостављања мира у Сирији.
Постојеће несугласице не треба да буду непремостива препрека у трагању за политичким решењем сиријске кризе, сматра директор Центра за оријентална истраживања Владимир Аватков. Он истиче да ће једина варијанта у случају одустајања од женевских преговора бити ескалација ратних дејстава, што у крајњој инстанци не одговара ни једној страни која активно учествује у сиријској кризи.
Садашњи демарш опозиције руски експерт доводи у везу са слабом подршком коју њени представници уживају у сиријском друштву, због чега и сами опозиционари нису много заинтересовани за конструктивне резултате сусрета. Може се десити да опозиција у мировном процесу не добије оно место у политичком животу Сирије на које сада претендује.
У том контексту, како наглашава Демиденко, преговори имају изузетно важну улогу, и поред тога што су трајали само неколико дана. У преговарачки процес укључује се део исламистичке опозиције, која за разлику од опозиције из Високог комитета за преговоре заиста „утиче на опозиционо настројено становништво“ Сирије.
Са друге стране, експерти су једнодушни у том смислу да не треба очекивати брзо дејство започетих преговора и брзо решавање сиријске кризе. Алексеј Малашенко, члан научног савета Московског центра „Карнеги“, раније је у интервјуу за „Руску реч“ поистоветио ситуацију у Сирији са палестинском кризом, док други аналитичари пореде сиријске догађаје са грађанским ратом у Либану који је трајао деценију и по.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу