Где се школују наследници Сергеја Лаврова?

Рамиљ Сидиков / РИА Новости
Које су најважније високошколске установе Русије где студирају будуће руске дипломате? Реч је о Московском државном универзитету међународних односа (МГИМО) и Дипломатској академији.

Млади људи који су рођени у Русији и желе да направе успешну дипломатску каријеру имају за то две могућности. Прва је тежак и трновит пут – најпре треба да постанете успешан политичар, па тек онда можете бити упућени у иностранство да тамо представљате интересе земље, чак и ако нисте стекли одговарајуће образовање. Међутим, такви случајеви су ретки – они су изузетак, а не правило.

Далеко је чешћи други пут, са споријим, упорним напредовањем у каријери службеника Министарства спољних послова. А да би неко доспео у то министарство најпре мора да заврши одговарајући универзитет.

„Ковачница кадрова“

Међу грађанима Русије највише се са професијом дипломате асоцира Московски државни универзитет међународних односа (МГИМО). Он је настао као Факултет за међународне односе на Московском државном универзитету (МГУ), али је 1944. године одвојен од МГУ и претворен у самосталну високошколску установу под руководством Министарства спољних послова. Временом се МГИМО развијао, отварали су се нови факултети и нове катедре. Данас он не припрема само дипломате, него и новинаре, правнике и економисте.

Па ипак, овај универзитет је, како кажу његови професори, и даље „ковачница кадрова“ Министарства спољних послова. Ректор Дипломатске академије Јевгениј Бажанов, који је и сам завршио МГИМО, каже да „Министарство спољних послова годишње запосли око 90 нових службеника, и међу њима је половина завршила МГИМО“. На овом универзитету студирао је и министар спољних послова Сергеј Лавров, и то у истој генерацији са садашњим ректором Анатолијем Торкуновом. Обојица су учили источне језике. Торкунов је учио корејски, а Лавров синхалески. Овде су и иначе у моди ретки језици. МГИМО је 2010. године уписан у Гинисову књигу рекорда као универзитет на коме се предаје највише страних језика (54).

Како уписати МГИМО

Још од совјетског доба усталило се стереотипно мишљење да МГИМО није универзитет „за свакога“ и да га је готово немогуће уписати без јаких веза и богатих родитеља. Заиста није лако уписати МГИМО, јер минимум бодова потребних за упис расте из године у годину.

Међутим, никако се не може рећи да су на овом универзитету затворена врата „обичним смртницима“. Јуља Коваљова је данас студенткиња магистратуре, а пре пет година је допутовала из Брјанске области (запад Русије) и није се много надала да ће се уписати. „Поднела сам документа на неколико универзитета“, прича Јуља. „У МГИМО је најтежи био пријемни испит из енглеског. Када сам изашла са испита, помислила сам: ’Зар неко то уопште може да напише како треба?’ Међутим, испоставило се да сам и ја то могла“. Јуља је била зачуђена када је сазнала да ће учити тајландски и лаоски језик, али сада јој је драго што је тако. „Посете амбасади поводом рођендана краља Тајланда, пет месеци стажирања у Бангкоку, културне манифестације – све је то невероватно улепшало мој студентски живот“.

Са факултета на посао

Ректор МГИМО Анатолиј Торкунов наглашава да овај универзитет треба да пружи студентима представу о дипломатској пракси: „Веома је важно да се омладини пренесе занат, да им се пренесу компетенције које ће им омогућити да равноправно конкуришу за радно место“.

Судећи по разговорима дописника Russia Beyond са младим дипломатама који су завршили МГИМО, овај универзитет у потпуности успева у томе. „Страни језици су најважније што смо научили и што нам је потребно у послу. Кад радиш у иностранству људи ти телефонирају и почињу нешто да објашњавају на арапском. Ако не знаш језик не можеш ништа ни да урадиш“ каже Олег Оваров, који је недавно завршио МГИМО а сада је службеник руске амбасаде у једној арапској земљи.

Дипломатска академија

Дипломатска академија је друга високошколска установа која припрема будуће службенике Министарства спољних послова. Основана је 1934. године. За 80 година рада академија је дала преко 8.000 дипломата и 700 амбасадора у разним државама. Главно умеће које се професори академије труде да усаде студентима јесте да правилно састављају званичне документе и да мајсторски наступе пред слушаоцима. Поред тога, како је за Russia Beyond испричао студент магистарских студија Дипломатске академије Максим Свиридов, који је основне академске студије завршио у МГИМО, овде се више пажње посвећује формалностима, на пример кодексу облачења Министарства спољних послова: „Овде је атмосфера званичнија. Боље је да долазите у оделу, јер у противном може бити проблема“.

Конзервативност Дипломатске академије нимало не чуди. Донедавно је академија имала само магистратуру, програм стицања другог високог образовања и курсеве за активне дипломате. Тек 2011. године су покренуте и основне академске студије. Тада је Дипломатска академија отворила врата дојучерашњим ђацима, али је ипак остала престижна високошколска установа која припрема кадрове за Министарство спољних послова. Овде предавања држе угледни научници и политичари из иностранства, а дипломате и амбасадори овде и предају, али и сами стичу додатну квалификацију на курсевима. Ректор академије Јевгениј Бажанов не сумња у квалитет обуке руских дипломата. „Сматрам да ми имамо веома јаку дипломатију“, каже он.

„Прошле године сам завршила магистратуру на МГИМО-у као један од најбољих студената генерације, и исте уписала докторат на истом факултету“, каже Сандра Стоилковић из Македоније. „МГИМО је један од најпрестижнијих факултета у Москви и тај престиж овај факултет одржава дугогодишњим избацивањем квалитетних кадрова у својој струци. Уписати се је тешко, али је најважније да је то оно што искрено желите, јер образовање у овом институту је оно што вам даје могућност за проширење својих хоризоната, као и могућност стварања широке мреже професионалних контаката не само на нивоу Руске Федерације, већ и на међународном. Долазећи на студије у Москви, уверила сам се да Руси стварно имају један од најбољих образовних система на свету, а време је потврдило да је мој избор правилан.“ 

МГИМО похађа око 1.000 страних студената. Неки од њих су на буџету (уколико постоје одговарајући споразуми између Русије и државе из које је студент дошао), а остали су самофинансирајући, а могућа је и обука по програму на енглеском језику. Услов пријаве за упис истакнут је на сајту МГИМО.

На Дипломатској академији студира неколико стотина странаца. Као и у МГИМО, једни су на буџету, у складу са квотама за стране држављане, а други се сами финансирају. За упис је неопходно положити испит из руског језика.

За студије на руским универзитетима странци морају имати одговарајућу визу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

This website uses cookies. Click here to find out more.

Accept cookies