„Текст ове књиге одражава резултате мог научноистраживачког рада и не представља званичан став Србије“, објашњава изванредни и опуномоћени амбасадор Србије у Русији Славенко Терзић окупљеним новинарима у прес-центру МИА „Россия сегодня“. „Штавише, ја сам ту књигу написао још пре него што сам постављен за амбасадора у Русији. Моје истраживање обухвата период од краја 17. до краја 20. века. Намерно се нисам у књизи бавио процесима 21. века, али је очигледно да много тога што се данас догађа вуче своје корене из ранијих година“.
Суштина књиге Славенка Терзића, представљене на руском језику, је истраживање процеса који се одвијају на територији такозване „Старе Србије“, тј. на Косову и Метохији, у Рашкој и у Скопско-тетовској области. Стара Србија у ауторовом схватању је темељ српске државотворене идеје, и драма овог региона одвија се у ширим оквирима европских догађаја.
„Главна лекција која се може извући из моје књиге је, прво, да се чврсто треба ослањати на историјске чињенице као основу, а друго, да не треба допустити идеологизацију историје, и треће, да једноставно треба добро познавати историју како се у будућности не би понављале грешке из прошлости“, каже Терзић.
„Ова књига говори о необично тешкој и трагичној историји нашег братског народа“, каже доктор правних наука, председник Императорског православног палестинског друштва и бивши познати политичар Сергеј Степашин. „Моје лично гледиште је да уопште не постоји народ који би Русима био ближи од Срба, и да нас то умногоме обавезује“.
Терзићева књига је једно од најдубљих истраживања на тему Србије, уверен је Степашин.
„Штавише, овај рад је добра поука и за нашу земљу. Мене ова књига наводи на мисао да у данашњим условима и са данашњим руководством Русије уопште не би било српске трагедије“.
Са њим се слаже и Наталија Нарочницка, директорка Фонда историјске перспективе и руководилац Института за демократију и сарадњу у Паризу. Она је написала предговор Терзићевој књизи.
„Да је Русија била тада другачија, а не онако слаба, на Балкану не би дошло до трагедије и нико не би смео да бобардује незаштићени Београд“, уверена је Нарочницка.
„Може се рећи да је ово дело епохални одговор на епохалне изазове које доноси период подметања и митова. Јер, оно што се догодило на Балкану посредно је улило наду да ће екстремистичке снаге и данас победити. Пре ове књиге није било ни једног рада који би тако доследно приказао историјску панораму савремених процеса“, каже Нарочницка.
По њеном мишљењу, ретко која нација тако моћно чува своју приврженост Русима као Србија, и то независно од онога што се дешава у Москви.
„Ја сам уверена да Русија сваки пут када помогне Србији у крајњој инстанци помаже пре свега сама себи“, рекла је Нарочницка.
„Озбиљна књига је увек почетак озбиљног разговора“, каже Јелена Пономарјова, доктор историјских наука и професорка Катедре за упоредну политикологију Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО). „Кроз призму ове књиге може се посматрати данашње време. Ми живимо у крајње сложеном добу, када нам сваки дан доноси нове бриге. А Балкан је посебна зона у којој се прелама светска политика. Балкан је био терен за усавршавање многих технологија растурања држава, и те технологије су, између осталог, паралелно примењене и на Совјетски Савез и на Русију. То су, на пример, технологије стварања и обуке екстремистичких исламских група. Све је то почело још у Босни и на Косову, у камповима где су се обучавали будући терористи. То су и технологије уништавања свести. Ја бих то окарактерисала као ’психолошко-историјски’ рат“.
Руси и Срби су народи који су део посебног православног света, објашњава Пономарјова. Западне врхушке воде психолошко-историјски рат и против Русије и против Србије.
„Најпре се чињенице једноставно изврћу, затим се интерпретирају и информација се пакује тако да чињеница постаје фалсификат и у таквом облику се пушта у медијско поље. И најзад, трећи ниво тог рата је смисаони, метафизички. На том нивоу се врши замена аутентичног смисла туђим смислом“, каже Пономарјова.
„Свој однос према савременој Србији ја могу да изразим речима Јевгенија Замјатина: бојим се да Србији неће остати никаква друга будућност осим њене прошлости“, закључила је Пономарјова.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу