Америка гомила оружје на границама Русије

EPA
Руски експерти сматрају да на одлуку САД о премештању тешког наоружања у Источну Европу Москва треба да одговори размештањем својих офанзивних потенцијала на границе са балтичким земљама.

САД могу да разместе у Источној Европи тешко наоружање за потребе контингента од 5.000 војника „ради одвраћања могуће руске агресије”. То је саопштио лист The New York Times позивајући се на своје изворе у руководству САД и НАТО-а. У поменутом издању је нови план одвраћања Москве окарактерисан као „најсвеобухватнији од времена Хладног рата”. Веродостојност информације потврђују и изјаве представника источноевропских земаља о спремности да на своју територију приме технику и војна складишта САД. По мишљењу експерата са којима се консултовао лист „Коммерсант”, реализација овог плана ће приморати Москву да на границе са балтичким земљама размести сопствени офанзивни потенцијал који може да уништи америчке објекте у случају хипотетичког конфликта.

Пољска и балтичке земље поздрављају нови план

Како је истакнуто у чланку NYT, нови амерички план јачања безбедности савезника још увек није усвојен, али он може бити одобрен у најскорије време, тј. пре сусрета министара одбране земаља НАТО-а, планираног за 24-26. јун.

Уколико план будет реализован, САД ће у низу земаља Источне Европе разместити тешко наоружање које опслужује од три до пет хиљада војника (таква количина војне технике била је размештена у Кувајту после ирачке војне интервенције 1990. године). Према подацима које је изнео извор из високих кругова Пентагона, предвиђено је да се у бившим совјетским републикама и земљама Источног блока размести око 1.200 јединица војне технике, укључујући 250 тенкова M1-A2, оклопне транспортере Bradley и блиндиране хаубице. Та техника је већ добила назив European Activity Set. На публикацију у листу The New York Times први су позитивно реаговали министри обране Пољске и балтичких земаља. По њиховом мишљењу, амерички план ће појачати безбедност у Европи. Министар Пољске Томаш Семоњак је саопштио да се већ разговара о размештању америчких складишта муниције за тешко наоружање на територији његове земље. „САД припремају читав комплес потеза међу којима је крајње важно размештање тешког наоружања у Пољској и другим земљама”, изјавио је Семоњак.

Безбедност Русије озбиљно угрожена

Са друге стране, добро обавештени извор руског листа „Коммерсант” у Министарству одбране РФ окарактерисао је планове о размештању америчке војне технике у Источној Европи као „озбиљан фактор дестабилизације”. „Такви кораци свакако изазивају бојазан, јер су дефакто у питању планови за стварање полигона близу наших граница на коме ће бити размештен прилично велики војни контингент”, сматра он. „Са наше стране се то оцењује као први корак наших партнера у правцу ревизије одредби Акта Русија – НАТО”.

Подсећамо, Основни акт РФ – НАТО из 1997. године забрањује алијанси да на источном крилу трајно размести „веће борбене снаге”. Москва и НАТО, међутим, различито тумаче бројност „већих борбених снага”. На пример, Американци су у Бугарској и Румунији разместили своју бригаду (2-6 хиљада војника), чији се припадници „ротирају”, тј. смењују једни друге, тако да са гледишта САД не спадају у категорију „већих” снага, али Москва сматра да се управо ради о трајном размештању већих снага. Русија је 2010. године предложила НАТО-у да нађу заједнички језик по том питању, али договор није постигнут. По речима Владимира Јевсејева, директора Центра за друштвено-политичка истраживања Руске академије наука, размештање америчких складишта муниције за тешко наоружање близу руских граница „озбиљно ће угрозити безбедност Русије”. Јевсејев сматра да Москва може одговорити Вашингтону размештањем сопственог офанзивног потенцијала на граници са земљама Балтика. „У том случају се балтичке земље свакако неће осећати безбедније, а још ће се испоставити да су постале таоци конфронтације између САД и РФ”, упозорава Владимир Јевсејев.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“