Да ли ће се Јацењукова оставка одразити на руско-украјинске односе?

Reuters
У Русији се увелико коментарише оставка украјинског премијера Арсенија Јацењука и праве се прогнозе о томе како ће се она одразити на прилично лоше односе двеју земаља. Руски политичари и експерти су већином скептични према личности украјинског премијера, али не верују да његов одлазак може озбиљније побољшати односе између Москве и Кијева, и да може допринети решавању проблема Донбаса.

Украјински премијер Арсениј Јацењук изјавио је 10. априла да подноси оставку. Украјински парламент ће 12. априла размотрити то питање и именовати новог премијера. Како се очекује, Јацењука ће заменити председник украјинског парламента Владимир Гројсман, близак пријатељ председника Петра Порошенка.

Јацењук, који је постао премијер после догађаја на Мајдану, никада није био симпатичан руским политичарима, умногоме због својих оштрих изјава везаних за Русију и руско руководство. Због тога руска политичка елита није ожалошћена његовом оставком.

„Одлази хистеричност”

Како је изјавио портпарол председника РФ Дмитриј Песков, „Јацењук није запамћен по доприносу нормализацији односа наших двеју земаља. Није запамћен ни по било каквом доприносу решавању украјинске кризе. Мислим на ситуацију на југоистоку Украјине”.

Како истичу руски експерти, Јацењуков одлазак неће проузроковати квалитативну измену руско-украјински х односа, али може имати одређени психолошки значај. Заједно са Јацењуком ће из односа између Москве и Кијева „отићи хистеричност и прекомерна емоционалност у вишим круговима украјинског руководства”, сматра Владимир Жарихин, заменик директора Института за проучавање земаља Заједнице независних држава.

Нема шансе за реализацију споразума из Минска

Кремљ наглашава да се од Јацењуковог наследника пре свега очекује напредак у реализацији споразума из Минска као „мапе пута” за решавање конфликта у Донбасу мирним путем.

Међутим, по мишљењу руских експерата, тешко да су могуће било какве позитивне промене у том погледу. Јацењукова оставка никако неће утицати на стварну констелацију политичких снага у Кијеву, истиче Игор Буњин, генерални директор фонда „Центар за политичке технологије”. Нова влада ће се ослањати на коалицију коју чине две странке – Јацењуков „Народни фронт” и „Блок Петра Порошенка”. Та коалиција неће имати уставну већину која је по Буњиновим речима неопходна „за решавање веома многих проблема, и конкретно проблема Донбаса”.

Украјина је према споразуму из Минска преузела обавезу да у Устав унесе одредбу о посебном статусу Донбаса. Ту измену мора одобрити двотрећинска већина у парламенту. По мишљењу руског аналитичара, није реално очекивати да Порошенко добије такву подршку у парламенту, чак и ако би заиста тежио да испуни споразум из Минска. Већина украјинских посланика сада се придржава радикалнијих ставова и не прихвата ставке споразума из Минска које се тичу статуса Донбаса.

Консолидација власти у Порошенковим рукама

Јацењукова оставка неће зауставити политичку кризу у којој се Кијев налази већ месецима, уверени су аналитичари, али ће ипак појачати позиције председника Порошенка. Највише шансе за место новог премијера има председник парламента Гројсман. Он је неколико година био градоначелник Винице, Порошенковог родног града. Посматрачи различито оцењују последице консолидације власти у рукама украјинског председника.

Жарихин сматра да јачање Порошенкове позиције после Јацењуковог одласка означава слабљење проамеричког блока украјинских политичара. У том контексту ће Европљанима можда бити лакше да врше притисак на Кијев и да га подстичу на испуњавање споразума из Минска.

Са друге стране, постоји мишљење да консолидација власти у Порошенковим рукама, напротив, може још више удаљити Украјину од реализације „Минска”. По речима Павла Свјатенкова из Института за националну стратегију, председник Украјине је само на речима заинтересован за реализацију споразума из Минска, а у ствари тражи начин да кризу у Донбасу реши применом силе. Јацењуков одлазак му може пружити додатне могућности у том погледу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.