Нуклеарна безбедност коначно у рукама међународних структура

Reuters
Документ који ступа на снагу смањује ризик терористичких напада нуклерним оружјем

Ако поверујемо речима дипломата, свет је прошле седмице постао нешто сигурнији. У недељу 8. маја ступио је на снагу Амандман Конвенције о физичкој заштити нуклеарног материјала (CPPNM) према којем ће се преко Међународне агенције за заштиту нуклеарног оружја вршити размена свих информација о томе шта поједине државе предузимају поводом физичке заштите својих нуклеарних постројења и нуклеарног материјала у његовом року трајања, као и поводом спречавања било ког облика саботаже, крађе или шверца нуклеарног материјала, речено је у Међународној агенцији за атомску енергију (IAEA).

„Ишли смо ка том циљу 11 година“, рекао је генерални директор IAEA Јукио Амано у Бечу у петак 6. маја. „Ступање на снагу овог документа ће смањити ризик терористичких напада уз коришћење нуклеарног оружја, што би имало катастрофалне последице. Свет ће услед свега тога постати безбеднији“, додао је Амано.

Дуг пут до безбедности

Систем међународног права се не развија најбржим темпом. Поменута Конвенција (CPPNM) на снази је од 1987. године. Још 1979. су је одобриле 152 државе. Она предвиђа да државе које сносе пуну одговорност за обезбеђење нуклеарних материјала и објеката морају осигурати и њихов међународни транспорт. Међутим, све више држава је почело да развија сопствени нуклеарни програм, више је материјала почело да циркулише светом, и ризик да ће нешто доспети у руке потенцијалних терориста је све већи.

Конвенцији је 2005. године додат амандман који прописује да се њене регулативе проширују на унутрашњу политику држава и на начин складиштења и транспорт нуклеарног материјала, и да све те процесе координира IAEA. Истина, то су прихватиле већином земље у развоју са жељом да развијају нуклеарну индустрију у цивилне сврхе, користећи за то своје суверено право. Стога је требало 11 година да две трећине потписница Конвенције ратификују овај амандман. Али последњих месеци, уочи Нуклеарног безбедносног самита у Вашингтону крајем марта, на коме Русија није учествовала, наступио је преломни моменат, и амандман су подржале 102 земље.

„Требало је да прође одређено време да државе закључе да се не ради само о унутрашњем проблему. Јер ако проблем са нуклеарном безбедношћу постоји у вашој земљи, онда то постаје и глобални проблем. Ланац је онолико јак колико је јака његова најслабија карика“, изјавила је за „Руску реч“ Лора Роквуд, директорка Центра за разоружање и неширење нуклеарног оружја у Бечу.

„Русија је прва нуклеарна држава која је прихватила овај амандман, и она га подржава већ дуже време“, каже Роквудова. Истини за вољу, генерално одлагање ратификације изазвало је одсуство жеље Сједињених Америчких Држава да је саме одобре. Лора Роквуд каже да је то тако „захваљујући одређеним процесима у демократском друштву у коме различите снаге на власти имају различите приоритете и интересе“.

Даљи развој

„Надамо се да ће амандман и јачање Конвенције бити ефикасни у супротстављању нуклеарном тероризму и незаконитој трговини нуклеарним материјалима“, рекао је стални представник Русије у Међународној организацији у Бечу, амбасадор Владимир Волков. Сви постојећи инструменти нуклеарне безбедности попут сајбер безбедности, откривања нуклеарних материјала итд, морају почивати на јачању физичког обезбеђења нуклеарног оружја, објаснио је амбасадор став Руске Федерације по овом питању.

IAEA ће у децембру 2016. одржати конференцију о нуклеарној безбедности на високом нивоу, и Русија ће присуствовати на министарском нивоу“, најавио је Волков и додао да је став Русије да IAEA мора играти важну улогу координатора у нуклeaрној безбедности у свету, а све државе света морају учествовати у процесу доношења одлука у овој организацији.

У интервјуу за „Руску реч“ у кулоарима церемоније у Бечу, Владимир Волков је истакао да је овај амандман ступио на снагу захваљујући одређеном броју нуклеарних самита, чији су иницијатор биле Сједињене Државе, а одржани су и уз активно учешће IAEA, и да након седам година покушаја нуклеарна безбедност света коначно постаје прерогатив Међународне агенције за атомску енергију.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“