Како Русија појачава војно присуство на Сахалину и Курилским острвима

Јуриј Смитјук/ТАСС
Приоритетни задатак државе у њеном источном делу до 2020. године је развој војне инфраструктуре на Сахалину, Курилским острвима и у Арктичкој зони, изјавио је командант Источног војног округа, генерал-пуковник Сергеј Суровикин. Војни експерти, међутим, сумњају да ће Русија постављати нове војне базе на поменутим острвима с обзиром на опасност од цунамија.

Министарство одбране РФ упутило је експедицију на Курилска острва ради њиховог проучавања у интересу Тихоокеанске флоте.

У експедицији учествује преко 200 људи и шест бродова Тихоокеанске флоте. Предводи их велики десантни брод „Адмирал Невељској”.

По речима команданта Источног војног округа генерал-пуковник а Сергеја Суровикина, држава предузима мере без преседана како би осигурала своју безбедност и територијалну целовитост у овом региону. Конкретно, Министарству одбране РФ је постављен задатак да до 2020. године развије војну инфраструктуру на Сахалину, на Курилским острвима и у Арктичкој зони.

Како је генерал истакао, у току је планска модернизација наоружања јединица Источног војног округа, као и рад на подизању нивоа социјалне заштите свих категорија војних лица и чланова њихових породица.

Грешке приликом урбанизације Курилских острва

По речима војног коментатора листа „Известия” Дмитрија Сафонова, оружане снаге траже нова места за базирање Тихоокеанске флоте или за пунктове на које би били распоређени одређени контингенти. Између осталог, команда Источног војног округа тражи додатне варијанте за положаје противваздушне одбране и обалских ракетних јединица.

Међутим, овај регион има мноштво особености које ограничавају могућности оружаних снага.

„Ми смо у историји имали један занимљив преседан. Наиме, Министарство одбране је поставило базу ПВО на острву Шумшу, коју је неколико година касније уништио цунами. Треба познавати географске особености региона и узети у обзир чињеницу да се војне јединице не могу базирати на свим острвима, да и не говоримо о прављењу земуница и боравку у њима”, нагласио је Сафонов.

По речима руског експерта, у почетку урбанизације ових острва Совјетски Савез је направио неколико грешака. „Најпре је свима било смешно што су путеви на острвима покривени плетеном жицом, састругали су је и све бетонирали, а дуж путева су направили кућице. Затим је дошла јесен и путеви су почели да „клизе”. Испоставило се да су Јапанци били далеко упућенији у ситуацију. Наиме, плетена жица је задржавала блато за време киша, и то је био једини начин да се реши проблем саобраћајница на острву”, рекао је он.

Како је истакао Сафонов, била је довољна једна сезона да се куће под дејством далекоисточних ветрова и киша претворе у рушевине. И сваке године је поново трошен новац за реновирање комплетне инфраструктуре.

„Колико дуго совјетска власт тамо ништа није изградила? Зашто је одлучено да се инфраструктура одржава само на острвима Кунашир и Итуруп? Вероватно зато што су геолози и географи Совјетског Савеза добро упознали ситуацију”, додао је експерт.

По његовом мишљењу, Русија неће размештати војне јединице на новим острвима.

Наоружање за Курилска острва

Модернизација наоружања и опреме на Курилском архипелагу траје од 2010. године. Основу безбедности земље у овом региону и даље чини 18. митраљеско-артиљ еријска дивизија, која припада Источном војном округу. Током протеклих година број људства у дивизији је увећан, а у њене редове је укључен и засебни тенковски батаљон са тенковима Т-80БВ.

По речима министра одбране Сергеја Шојгуа, овде ће 2016. године додатно бити размештени ракетни системи „Бал” и „Бастион”, као и беспилотне летелице нове генерације „Елерон-3”.

У протеклој години су на Курилска острва пристигли и противваздушни ракетни системи „Тор-М2У”.

Тренутно се на Курилским острвима налази 18. митраљеско-артиљеријска дивизија, која броји 3.500 војника (у мирнодопским условима). База поседује следеће наоружање:

- противваздушна самоходна оруђа ЗСУ-23-4 „Шилка” и ЗУ-23-2;

- системе плотунске ватре БМ-21 „Град” (очекује се да их замени „Торнадо-Г”); 

- 152-милиметарска артиљеријска оруђа „Гиацинт”;

- противваздушне ракетне системе „Тор-М2У”;

- тенкове Т-80БВ.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“