Антитерористички пакет закона узбуркао духове

Ирина Јароваја.

Ирина Јароваја.

Ана Исакова/ТАСС
Последњег дана рада садашњег сазива Државне думе усвојен је пакет „антитерористичких” закона који се тиче многих сфера живота грађана Русије. У чему је суштина тог пакета и зашто га појединци критикују?

Пакет „антитерористичк их” закона који су поднели посланица Ирина Јароваја и сенатор Виктор Озеров последњи је гест садашњег сазива Државне думе, јер је одмах после усвајања поменутог пакета почела летња пауза у раду парламента, а на јесен грађани Русије бирају нове посланике.

Аутоматски систем мониторинга и анализе медија под називом „Медиалогија” поставио је „антитерористичк и пакет” на прво место листе од десет иницијатива Државне думе које су имале највише одјека у јавности за протеклих пет година.

Овај пакет се састоји од неколико десетина закона који знатно пооштравају руско законодавство. Појединци су га окарактерисали као „изузетено оштар”, „репресиван” и „људождерски”, и без обзира што је из пакета уклоњено неколико спорних одредби кажу да и ове које су остале могу знатно да утичу на живот грађана Русије.

Зашто је потребан нови пакет закона?

Циљ усвојеног пакета је супротстављање екстремизму и тероризму. Због тога он садржи читав низ нових закона и допуна закона.

Конкретно, у Кривичном кодексу се појавио нови прекршај, дефинисан као „несаопштавање о злочину”. Он предвиђа казну затвора од годину дана за скривање информације о припреми терористичког напада, оружане побуне и других прекршаја (а има их укупно 15).

Према новом члану о међународном тероризму, за терористичке нападе или претњу терористичким нападима изван граница Русије предвиђена је казна која може бити и доживотна уколико су у том прекршају погинули или страдали руски држављани.

Има и много других детаља. На пример, старосна граница кривичне одговорности спуштена је на 14 година, а оправдавање тероризма на интернету изједначено је са сличним изјавама у медијима (што повлачи казну од 7 година затвора), итд.

Читав комплекс нових захтева тиче се телекомуникацион е сфере. Од сада су оператери обавезни да шест месеци чувају садржај телефонских позива и преписку свих абонената, док три године морају чувати метаподатке (тј. податке о томе да је позив обављен), док су интернет провајдери који шифрују податке дужни да на захтев Федералне службе безбедности ставе на располагање алгоритам за дешифровање.

Како су закони усвојени?

Усавршавање „антитерористичк ог пакета” трајало је неколико месеци. На пример, у првом претресу је постојао предлог да се одузима држављанство РФ због терористичких напада или екстремизма (на пример, због подстрекивања на интернету). Међутим, председнички Савет за људска права сматрао је да такав предлог „нема логике” и подсетио да је одузимање држављанства забрањено Уставом.

Влада није подржала само једну одредбу: обавезу оператера да чувају тако велику количину података. Они немају такве техничке могућности, закључено је у Влади. Али одредба је на крају ипак усвојена.

Шта о „пакету” кажу представници власти и њихови противници?

Државна дума је успела да пронађе „златну средину” између људских права и осигурања безбедности грађана, рекао је поводом усвојеног пакета председник доњег дома руског парламента Сергеј Наришкин. „Наравно, било је дискусија, али је по мом мишљењу пронађено компромисно решење”, изјавио је он.

Председник Савета за људска права истиче да је пакет закона „недовршен, неусклађен и непрецизан”, да га треба послати на дораду. Таквог мишљења је и Министар за комуникације и медије Николај Никифоров.

Сергеј Бадамшин, адвокат „Отворене Русије” (маргинални инернет-покрет основан на иницијативу одбеглог олигарха Михаила Ходорковског), сматра да је пакет морао бити усвојен управо у садашњем сазиву Думе, и да је управо то било важно његовим иницијаторима. „То је самореклама пред изборе, покушај да се сондира јавно мњење”, претпоставио је он.

Његови истомишљеници, активисти друштвених мрежа, разашиљу линкове на петиције против усвајања допуна закона.

Како ће се нови пакет закона одразити на телекомуникације ?

Цене у сфери телекомуникација ће скочити, упозорили су водећи оператери мобилне телефоније у Русији. „Скочиће бар двоструко или троструко”, сматрају представници компанија „МегаФон”, „Tele2” и МТС. Да би се испунио закон треба набавити скупу опрему. Компанија Mail.Ru Group је израчунала да се ради о суми од 2 милијарде долара, а годишњи трошкови одржавања су још 80-100 милиона долара.

Закон се односи и на стране месенџере са шифровањем порука, тако да они могу бити блокирани уколико не ставе на располагање алгоритам за дешифровање. Оснивач месенџера Telegram Павел Дуров већ је изјавио да неће испунити захтеве новог закона. „Telegram не открива податке или алгоритме за дешифровање трећим лицима, укључујући и владу”, додао је он.

Може ли се нешто променити?

„Пакет” је већ одобрио горњи дом Парламента, и сада је остало само да га потпише председник државе. Теоретски гледано, руски председник може ставити вето, али се то дешава крајње ретко. По свему судећи, ти закони ће бити потписани, а после избора ће се без журбе дорађивати и усавршавати. Савет Федерације (горњи дом руског парламента) већ је најавио могућност уношења измена уколико оператери мобилне телефоније докажу неизбежност раста цена.

Росијскаја газета. Сва права задржана.