НАТО приближава своје трупе границама Русије

Јенс Столтенберг на самиту у Варшави.

Јенс Столтенберг на самиту у Варшави.

Reuters
Северноатлантска алијанса помера своје трупе све ближе границама Русије и истовремено се залаже за дијалог са Москвом. Руски војни експерти тумаче то као да НАТО „жели мир, а заправо се припрема за рат”, али истовремено наглашавају да Москва неће предузимати додатне узвратне мере према овом војном блоку.

Северноатлантска алијанса ће разместити додатне 4 дивизије у Пољској и балтичким земљама. Та одлука је обнародована на самиту у Варшави. У оквиру овог споразума планирано је да се 4.000 војника Алијансе већ 2017. године размести на ротирајуће дежурство.

Северноатлантска алијанса на тај начин формално не крши основни акт Русија – НАТО, потписан 1997. године. Према том споразуму, Алијанса се обавезује да не размешта трајно „значајне војне контингенте” близу територије Русије.

Чланице Алијансе су такође објавиле да је европска компонента противракетне одбране САД подигнута на основни ниво борбене готовости. То значи да ратна морнарица САД на бази Рота у Шпанији, радарски системи у Турској и ракете-пресретачи у Румунији већ заједнички функционишу у правцу супротстављања могућим претњама Алијанси.

Амерички ратни бродови и даље свраћају у Црно море, што ће сасвим извесно изазвати негативну реакцију Москве. Стране ће ускоро и званично контактирати, на седници Савета Русија – НАТО која ће се одржати 13. јула. Руководство Алијансе је већ изразило жељу да предузме низ „мера које уливају поверење”. Међу њима је монтирање транспондера (система за одређивање припадности летелице) на војне авионе НАТО-а и Русије, као и споразум о благовременом спречавању инцидената у ваздуху и на мору. Уколико се постигне договор око поменутих предлога, то ће већ значити да је дошло до попуштања напетости у односима.

Засада се, међутим, никако не може рећи да је та напетост попустила. Уочи самита НАТО-а председник САД Барак Обама је у чланку за Financial Times написао да Русија угрожава територијалну безбедност Европе и да је та опасност у истом рангу са деловањем припадника „Исламске државе”. Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је да „НАТО живи у паралелном војнополитичком свету” и да „концентрише своје напоре на одвраћање непостојеће ’претње са Истока’”.

Руско виђење резултата самита

По мишљењу Владимира Јевсејева, војног експерта и заменика директора Института за проучавање земаља Заједнице независних држава, НАТО је са распадом Совјетског Савеза изгубио смисао свога постојања, а сада, од почетка кризе у Украјини, у свести грађана његових чланица се појавио нови смисао, а то је потреба пружања отпора Москви.

„У политичком аспекту непостојећа ’руска претња’ и стварна опасност коју представљају припадници ’Исламске државе’ помоћи ће Алијанси да се уједини у доба Брегзита и раста сличних центрифугалних снага у Европи”, истакао је руски експерт.

По његовом мишљењу, Москва доживљава резултат самита као умерено негативан, будући да је могао бити и знатно оштрији, а није могао бити блажи. „То је нека врста компромиса. Формално се прокламује спремност за сарадњу, а фактички се спроводи политика одвраћања, и још у већој мери застрашивања Русије. Они желе мир, а заправо се припремају за рат”, додао је аналитичар.

Како је изјавио Виктор Мураховски, главни уредник часописа „Арсенал Отечества”, Русија неће предузимати никакве додатне узвратне мере поводом потеза и политичких изјава НАТО-а.

„Министарство одбране се ослања на стварни војни потенцијал наших партнера из НАТО-а, а не на изјаве руководилаца или политичара. Наш војни ресор реализује план изградње Оружаних снага Русије који је усвојио председник за период до 2025. године. У оквиру тог плана размештају се нове јединице у Западном војном округу и спроводи се свеобухватна модернизација армије”, истакао је Мураховски.

У склопу узвратних мера које се већ реализују министар одбране РФ Сергеј Шојгу је у јануару 2016. године најавио формирање нове три дивизије (дивизија у мирнодопским условима броји до 13.000 војника) на западним границама Русије са циљем да се створи противтежа одлукама Алијансе које су тада већ припремане, а сада су у Варшави и административно потврђене.

Хоће ли НАТО стићи до Азије?

САД и НАТО већ могу да „баце око” и на Азију, сматра Јевсејев. „Администрација САД схвата да за очување војнополитичке доминације на светској политичкој сцени није довољно само јачати полуге за вршење утицаја у Европи, него их треба преносити и у Азију, ради одвраћања претње коју све више представља Кина”, истакао је Јевсејев.

По његовим речима, Вашингтон је већ покренуо производњу линије од 12 разарача са навођеним ракетама ради јачања свог контингента војнопоморских снага у азијско-тихоокеанском региону.

„Под изговором погоршања односа са Руском Федерацијом Америка ће се постепено померати према азијско-тихоокеанском региону. Та тенденција ће се појачати када на власт дође нови председник, независно од тога ко ће ући у овални кабинет – да ли Трамп или Клинтонова”, сматра Јевсејев.

Росијскаја газета. Сва права задржана.