Зашто украјински туристи и даље долазе на Крим?

Према прелиминарној процени Министарства одмаралишта и туризма Републике Крим, број украјинских туриста је удвостручен током 2016. године. У 2015. години се на полуострву одмарало 460.000 Украјинаца, што је 10% од укупног броја туриста (Крим годишње посети 4,6 милиона људи). На крају 2016. године број украјинских туриста може достићи 15-20%.

Ко и зашто долази на Крим?

„Људи долазе да виде својим очима како се развија Крим и како се ту живи”, каже министар Сегреј Стрељбицки. „Тако се бришу вештачки створене баријере између народа Украјине и Русије”.

Многи Украјинци и даље долазе на Крим код својих рођака. Има доста и оних који на полуострву поседују некретнине – викенд-куће и станове купљене у периоду када је Крим био у саставу Украјине. Поред тога, на Крим су почели да се враћају украјински туристи који су раније сваке године долазили овамо на одмор. Они углавном бирају јефтиније варијанте, тј. одседају у приватном смештају и мини-хотелима.

„Ове 2016. године су почели да нам се враћају украјински туристи који две године нису долазили”, прича председница Асоцијације малих хотела Крима Наталија Пархоменко. „То су људи којима је већ преко 40 година и који воле Крим без обзира на све. Поједини Украјинци долазе из чисте знатижеље, да виде шта се променило на полуострву у саставу Русије”.

Према подацима које износи Пархоменкова, сада у мини-хотелима Крима око 12% свих гостију чине Украјинци.

Како долазе на Крим?

На путевима Крима се примећује знатно већи број аутомобила са украјинским таблицама него што је то било 2014. и 2015. године. Тада су се углавном могле срести таблице Доњецка и Луганска, а 2016. године су дошли на одмор житељи централне Украјине.

Већина долази преко превлаке којом је полуострво спојено са Украјином. Ту је сада руско-украјинска граница. Раде три гранична прелаза: Чонгар, Каланча и Чапљинка. Овог лета су се на њима правиле колоне дуге и по неколико километара.

Преко превлаке је жив и аутобуски саобраћај. Превозници са обеју страна су успоставили сарадњу како би уштедели и време и новац приликом преласка границе. До границе са Кримом путници стижу аутобусом са украјинским таблицама, затим пешке прођу пограничну контролу и царину, а онда седају у руски аутобус који их вози на море. На Криму се често могу срести обавештења о превозу у украјинске градове.

Могући проблеми код куће

Тешко је доћи до тачног броја украјинских туриста на полуострву. Многи бораве код рођака, не користе услуге туристичких агенција и хотела, и због тога о њима не постоји статистика. Један део туриста из Украјине на својим аутомобилима прелази границу код Белгорода и стиже на полуострво трајектом преко Керчанског мореуза. Они бирају тај заобилазни пут да би на прилазима Криму избегли сусрет са наоружаним екстремистима, организаторима блокаде полуострва.

То није једини проблем са којим се код своје куће суочавају Украјинци када одлуче да проведу годишњи одмор на Криму. По повратку са одмора они не говоре никоме да су били на Криму, не постављају фотографије у друштвеним мрежама, јер желе да заштите себе и своје ближње од напада екстремиста и гоњења актуелних кијевских власти.

Ево неколико примера. Недавно је министарка образовања Украјине Лилија Грињевич најавила да ће отпустити украјинске просветне раднике који су били на Криму на научној конференцији посвећеној руском језику. Ових дана је портпарол пограничне службе Украјине Олег Слободјан препоручио Украјинцима да без крајње нужде не одлазе на Крим, а као разлог је навео заоштравање ситуације на граници. Градоначелник града Дњепра Борис Филатов је на својој страници на Фејсбуку апеловао да се са Русима прекину сви контакти, а суграђане који одлазе на одмор на Крим је назвао „гомилом лудака”. Поред тога, градски савети Винице и Дњепра забранили су било какву рекламу превоза путника на Крим и прописали велике казне за прекршиоце (1.700 гривни).

„Тихо је и мирно, само су цене скочиле”

Са друге стране, власти Крима не уводе никакве забране за украјинске туристе. На полуострву се Украјинци дочекују дружељубиво, као и сви остали гости.

Породица са двоје деце из Запорожја овог лета је дошла на одмор у Севастопољ. Живе у викенд-кући својих рођака, јер им је тако најјефтиније. Не желе да им се објављују имена.

„Најпре нисмо смели да кренемо, јер смо на телевизији чули да је овде војска на улицама, да нема струје и намирница”, каже глава породице. „Испоставило се да је све супротно. Тихо је и мирно, све ради, само су цене скочиле”.

То потврђују и представници туристичких агенција. Одмор на Криму је постао скуп за Украјинце, али многи међу њима засада не виде друге варијанте.

„Украјина има црноморска и азовска одмаралишта у Одеској, Херсонској и Николајевској области, али то није Крим. Тамо је природа друкчија, и плаже су друкчије”, каже Наталија Пархоменко. „На Крим се враћају туристи који су навикли да проводе одмор на полуострву и не знају за неко боље место”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.