Вруће сиријско лето: Тромесечни биланс ратних дејстава РФ

После ослобођења Палмире у марту 2016. године Русија и регуларна сиријска армија морале су донети одлуку у ком правцу даље треба напредовати. Постојале су две основне варијанте. Једна је да се иде на град Раку као главно упориште „Исламске државе” (ИД), а друга да се снаге усмере на Алепо, највећи и најзначајнији сиријски град после Дамаска. Сиријска армија се од 2012. године бори за Алепо, где јој се супротстављају и припадници Ал Нусре.

Током летњих месеци се испоставило да су Русија и њени сиријски савезници изабрали другу варијанту. Почетком јуна је регуларна сиријска армија покушала  да изврши офанзиву у провинцији Рака, али без успеха. После тога су Дамаск и Москва коначно усредсредили пажњу на Алепо, оставивши заузимање Раке западној коалицији и њеним савезничким „Демократским снагама Сирије” које чине углавном Курди.

Битка за „сиријски Стаљинград”

Директор Института за проучавање Блиског истока Јевгениј Сатановски сматра да су Русија и Асад изабрали најбољу варијанту, јер Алепо игра важну улогу у контролисању читаве северне Сирије. „Алепо је кључ за прекид рата”, рекао је Сатановски за „Руску реч”. „Када он буде ослобођен, биће неопходно да се очисти провинција Идлиб и да се крене у борбу против ’Исламске државе’ код Раке, али у целини гледано Алепо је у овом рату отприлике исто што и Стаљинград у Великом отаџбинском рату. То је кључна битка. Победа у том окршају биће преломни тренутак у рату против исламиста”.

Арабиста Владимир Ахмедов, старији научни сарадник Института за оријенталне студије Руске академије наука, такође сматра да је Русија потпуно исправно поступила када се уздржала од офанзиве на Раку. „Операција у Раки припада Американцима. То је фактички наставак њихове борбе против ИД у Ираку”, каже експерт. „Својим неодговорним упадом у Ирак 2003. године САД су нехотице допринеле стварању ’Исламске државе’, и зато је потпуно логично да оне сада исправе грешку, и да то учине и у Раки”. Сиријска армија чак ни уз подршку Русије сада нема довољно ресурса за борбу на два фронта, сматра Ахмедов.

Борба против терориста

Сатановски је уверен да регуларним сиријским трупама пружају отпор углавном терористичке снаге које се мало разликују од ИД, и међу њима је на првом месту Ал Нусра. Такав став имају и представници Министарства одбране РФ, који су у више наврата критиковали Америку због тога што им није ставила на располагање списак наоружаних одреда у Сирији који по мишљењу САД припадају такозваној умереној опозицији.

„И даље се надамо да ћемо од наших америчких колега добити координате подручја где се налазе одреди умерене опозиције”, истакао је министар одбране Сергеј Шојгу у својој изјави од 28. јула. „Хтели бисмо да схватимо како изгледају ти одреди”.

Засада, међутим, није известан исход борбе за Алепо. Крајем јула регуларна сиријска армија је успела да опколи четврти које контролишу терористи и да им одсече путеве за снабдевање, али су снаге опозиције заједно са исламским екстремистима почетком августа кренуле у контраофанзиву и пробиле обруч, тако да се битка за Алепо наставља.

Хуманитарни напори

Напоредо са пружањем подршке офанзиви сиријске армије Русија улаже напоре и у заштиту цивилног становништва. Када је сиријска армија опколила Алепо, на инцијативу Русије су отворени хуманитарни коридори којима су житељи могли да напусте Алепо и да добију хуманитарну помоћ. Поред тога, после Шојгуовог апела председник Асад је понудио амнестију свим побуњеницима који положе оружје.

Након обнављања борбених дејстава у Алепу Москва је подржала иницијативу УН да се сваке недеље организује 48-часовни хуманитарни прекид борбених дејстава ради достављања намирница и лекова у Алепо. Владимир Ахмедов истиче да су такве иницијативе у складу са руском стратегијом у Сирији: „Наш главни циљ је да сачувамо државне институције, које ће бити темељ за обнављање земље”. По мишљењу овог руског експерта, хуманитарне иницијативе су пут за поновно успостављање јединства у држави.

Женевски ћорсокак

После обнављања борби у Алепу знатно се заоштрила полемика између Русије и САД – главних покровитеља женевског мировног процеса усмереног на решавање кризе политичким средствима. Барак Обама је оптужио Русију за пружање подршке „режиму-убици”, а заменик министра спољних послова Русије Сегеј Рјапков је на то одговорио да између РФ и САД постоје „концепцијске разлике” у ставовима према Сирији, те да Вашингтон у стремљењу да по сваку цену свргне Асада није учинио ништа чиме би допринео окончању конфликта у тој земљи.

„Наравно, женевски процес је доспео у ћорсокак. А зар он и раније није био у ћорсокаку?”, пита се Јевгениј Сатановски. „Једини циљ тог процеса је размена аргумената између руских и западних преговарача који имају дијаметрално супротне ставове. Као да хоће да кажу: ето, не свађамо се, него разговарамо”.

РФ и САД заиста настављају дијалог, судећи по изјавама дипломата обеју земаља.

Напредак у односима са Ираном

Током протеклих месеци Русија је активирала сарадњу са утицајним блискоисточним државама, пре свега са Ираном и Турском. Иран је привремено дозволио руској авијацији да користи ваздухопловну базу Хамадан, и уједно је свој ваздушни простор ставио на располагање за ракетирање терориста (исто као и Ирак). Владимир Ахмедов подсећа да је то случај без преседана. Још од Исламске револуције 1979. године Иран није омогућавао странцима приступ својој војној инфраструктури.

Росијскаја газета. Сва права задржана.