Могу ли Русија и Јапан да реше проблем Курилских острва?

Острво Шикотан.

Острво Шикотан.

Александар Лискин/ РИА Новости
Русија и Јапан још увек нису склопили мировни споразум после Другог светског рата због територијалног спора око Курилских острва. Сада је Владимир Путин најавио могућност компромисног решења тог проблема.

На конференцији за новинаре после самита Г-20 у Хангџоуу 5. септембра руски председник Владимир Путин је изјавио да се може наћи компромисно решење за проблем Курилских острва. Као полазиште треба да послужи споразум склопљен између СССР-а и Јапана 1956. године. У њему се помиње предаја двају јужних острва Курилског гребена јапанској страни. „Међутим у споразуму се много тога не помиње. На пример, под којим условима острва треба да буду предата и под чијим ће она бити суверенитетом“, изјавио је Путин. Та питања су очигледно највећи камен спотицања у територијалном проблему који Москва и Токио вуку још од Другог светског рата.

Шинзо Абе је прошле недеље у своме излагању на Источном економском форуму у Владивостоку позвао Владимира Путина да заједно регулишу билатералне односе. „Хајде да ставимо тачку на ову ненормалну ситуацију која постоји већ 70 година и да заједно почнемо са изградњом нове епохе руско-јапанских односа која ће трајати наредних 70 година“, рекао је јапански премијер.

Мали курилски гребен

Према руско-јапанском споразуму из 1855. године, острва Итуруп, Кунашир, Шикотан и група острва Хабомаи припадали су Јапану, али су после капитулације, коју је Јапан потписао у Другом светском рату, ова острва припала Совјетском Савезу. Јапан је одбио да призна совјетску јурисдикцију над тим острвима и због тога није склопљен мировни споразум између двеју земаља.

После рата, 1956. године, Москва и Токио су обновили дипломатске односе и у заједничкој декларацији саопштили да ће мировни споразум бити припремљен. У тексту декларације се помиње предаја острва Хабомаи и Шикотан Јапану после склапања мировног споразума између СССР-а и Јапана. Управо тај документ је Путин поменуо на самиту Г-20.

И поред тога што су 1956. године оба дома јапанског парламента ратификовала споразум, јапанска страна је ипак одбила да га испуни што је Путин недавно и нагласио. После дипломатског скандала 1960. године јапанска страна је изјавила да ће „упорно инсистирати“ на враћању свих острва. Од тада је дијалог по том питању прекинут.

Могућ компромис

Током низа година у јапанској јавности је формиран апсолутни консензус по питању острва Малог курилског гребена. Данас није лако наћи решење курилског проблема јер стране нису спремне да измене свој став, сматра јапанолог Георгиј Кунадзе, бивши заменик шефа руске дипломатије који је током 1990-их учествовао у преговорима са јапанском страном.

Ове године ће се навршити 60 година од декларације из 1956. Можда ће тај својеврсни јубилеј бити добар повод за озбиљан помак у питању везаном за Курилска острва. Обе стране признају ту декларацију, а она је важећи правни документ који има статус међународног споразума.

По мишљењу Павла Гудева водећег научног сарадника Центра за северноамеричка истраживања Института за светску економију и међународне односе, за постизање дипломатског напретка потребно је да јапанска страна одустане од непомирљивог става. „Они кажу да по том питању не сме бити никаквих предуслова, а ми сматрамо да предуслови морају постојати“, сматра он.

Ако дође до тог помака онда може бити неколико варијанти решења проблема, каже Гудев. Један од њих је такозвани одложени суверенитет. А то значи да у документима може бити прописано да нека острва пређу под јурисдикцију Јапана кроз 50 или чак 100 година. Могућа је и варијанта да се Јапану дају само острва, али да акваторија око њих и сами ресурси остану у власништву Русије, додао је експерт.

С обзиром да сада, захваљујући Курилским острвима, Охотско море припада искључиво Русији, стране се такође могу договорити да пловидба у овим водама буде доступна само за бродове Русије и Јапана, додао је Гудев.

Русија такође треба да захтева од Јапана да на острвима која добије не ствара војну инфраструктуру, сматра експерт.

Практично је немогуће натерати Јапан да затвори америчку војну базу на Окинави, истицао је у свом чланку за лист Asia Times војни аналитичар Грант Њушам. Окинава је „одлична позиција са које се могу вршити разне војне операције против евентуалног агресора“, сматра Њушам. У годинама Хладног рата та база је служила за супротстављање Северној Кореји, а данас је њена главна улога одвраћање Кине.

Независно од варијанти постоји могућност да се стране изјасне за потенцијални компромис по питању Курилских острва за време Путинове званичне посете Јапану у децембру.

Оригиналну верзију текста прочитајте овде. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“