Прве руске реакције на изборе у Црној Гори

Са личношћу Мила Ђукановића везује се веома много афера, а сам он води земљу у НАТО и поред веома снажно израженог јавног мњења.

Са личношћу Мила Ђукановића везује се веома много афера, а сам он води земљу у НАТО и поред веома снажно израженог јавног мњења.

AP
„Руска реч“ објављује прве реакције руских политичара, експерата и новинара на управо одржане изборе у Црној Гори.

„Већина грађана је против претварања земље у протекторат НАТО-а“

„Резултати избора сведоче о томе да је у Црној Гори у значајном порасту подршка патриотским политичким снагама које теже да заштите националне интересе. Те снаге се противе насилном претварању сопствене земље у протекторат НАТО-а и инсистирају на одржавању референдума на коме би се одлучивало о задржавању статуса војне неутралности Црне Горе. Они се такође противе политици санкција коју Подгорица спроводи према Русији, и залажу се за очување и јачање традиционалних веза са Русијом. На управо одржаним изборима готово половина црногорских грађана је својим гласовима подржала те захтеве и сада их је недопустиво игнорисати”, закључио је Сергеј Железњак, заменик секретара Генералног савета „Јединствене Русије”.

„Избори у Црној Гори, и поред успеха владајуће странке, показали су да прилично велики број бирача подржава расположење против НАТО-а. Њихов глас мора бити обавезно узет у обзир приликом формирања владајуће коалиције“, саопштио је новинарима председник Комитета Државне думе РФ за међународна питања Леонид Слуцки, а преноси агенција „РИА Новости“.

После избора: „Опозицији ће бити крајње тешко“

Наш стални експерт, др Никита Бондарев из Руског института за стратешка истраживања (РИСИ), у коментару за „РИА Новости“ истакао је да се у Црној Гори у овом тренутку ствара врло занимљива ситуација, када Ђукановић говори ’на овим изборима сам победио ја, тј. моја партија’, а опозиција истовремено говори ’не, на овим изборима смо победили ми’, јер су већину гласова на изборима освојиле управо странке које су опозиција Ђукановићу“. „Таква ситуација не може донети ништа добро, јер када и једни и други сматрају да су победили, онда је тешко говорити о било каквим компромисним варијантама. Ђукановић наступа као да ће имати већину у парламенту, као да ће привлачењем неких колебљивих елемената на своју страну успети да добије ту већину. Опозиција сматра да ће, уколико њени чланови постигну међусобни договор и остваре већину, моћи да издејствују Ђукановићеву оставку“, додао је Бондарев.

Експерт је такође посебно истакао да ће представницима опозиције бити крајње тешко да раде заједнички, јер се различите странке и коалиције не слажу по многим питањима. „Ствар је у томе што постоје само два питања по којима опозиција има јединствен став. Прво, то је мишљење да Ђукановић треба да оде, и друго, да питање уласка у НАТО треба да се решава на референдуму. По тим питањима су све опозиционе странке солидарне, док по свим осталим питањима и даље имају различите ставове“, истакао је аналитичар.

Он је објаснио да међу опозиционим странкама има и оних које сматрају да земља треба да ступи и у НАТО и у ЕУ, али не онако како је то намеравао да уради Ђукановић (да иза кулиса потпише ту одлуку), него само путем референдума. Експерт сматра да се већина странака категорично противи НАТО-у и Европској унији, а залаже се за јачање односа са Русијом.

„Проблем опозиције је управо у томе што ће њени представници тешко моћи да се договоре о било чему. Парламент није место где би им одговарало да наступају са заједничких позиција, јер се те странке међусобно веома разликују. Приликом разматрања било ког питања, укључујући и два горепоменута, неизбежно ће се испољити лична неслагања и она ће им сметати да постигну договор. У разматрању сваког питања опозицију ће омести и упропастити њихова унутрашња неслагања. То ће бити некакве бескрајне дискусије у парламенту, а док се све то буде догађало Ђукановић ће и даље бити на власти. Опозиција у принципу то схвата“, рекао је експерт.

„Нису искључени улични протести“

Бондарев сматра да новонастала ситуација после избора може прерасти у уличне протесте, на којима ће опозиција лакше изнаћи нека заједничка решења.

„Мислим да и пре сазивања парламента можемо очекивати повратак народним протестима и уличним нередима, као што је то било прошле године, с том разликом што опозиција сада има у рукама адут у том смислу да је већина становника гласала против Ђукановића, мада он лично сматра да је управо он победио. У најскорије време можемо очекивати да људи изађу на улице и да се лидери опозиције на митинзима договоре једноставније и лакше него што би се договорили у парламенту“, истакао је експерт.

ДПС: Или на власт, или на суд

Др Ирина Рудњева, старија сарадница Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука, сматра да ће владајућа странка свим силама покушавати да се одржи на власти, јер ће у противном руководство земље одмах после губитка својих функција бити изведено на суд.

„Руководство земље, Ђукановићево најближе окружење, директно је заинтересовано да остане на власти. Ако изгубе власт, тј. своје функције, они ће аутоматски бити судски гоњени. Не могу конкретно да кажем какве оптужнице ће бити против њих подигнуте и колико ће бити судских процеса, али оптужбе већ постоје. Због тога су и Ђукановић и његово окружење крајње заинтересовани да задрже власт“, објаснила је Рудњева у интервјуу за „РИА Новости“.

Она је истакла да ће и опозиција тежити да формира коалицију, јер многи у земљи желе промене.

„Они су то одавно хтели да учине. Све ће зависити од коначних резултата, јер ако се потреба за таквом коалицијом појави као резултат односа снага, онда ће опозиција покушати да најзад смени премијера. Ипак је 25 година веома дуг период и многи желе промене. Са личношћу Мила Ђукановића везује се веома много афера, јер је против њега у Италији покренут кривични поступак, а сам он води земљу у НАТО и поред веома снажно израженог јавног мњења. Он се врло брутално обрачунава са представницима опозиције и због тога постоји таква жеља (да се Ђукановић смени – ред.), нарочито међу представницима опозиције“, рекла је Рудњева.

Да ли је Ђукановић већ на прагу победе?

Генадиј Сисојев, давнашњи и искрени поштовалац многобројних талената и успеха актуелног црногорског премијера, дописник московског дневног листа „Коммерсант“ на Јадрану, објавио је чланак са патетичним насловом „Црна Гора гласала за ЕУ и НАТО“, где он не сумња у позитиван исход избора када је реч о Ђукановићу, као ни у касније „самостално опредељење“ Црне Горе за светлу евроатлантску будућност.

Па ипак, по мишљењу Сергеја Белоуса, независног новинара из Београда и спољног сарадника руских листова „Эксперт“ и „Русский репортёр“, који је пратио ситуацију око избора у Црној Гори, још је рано да Ђукановић слави победу:

„Ако је реч конкретно о ДПС-у, очигледно је да та странка сада неће имати апсолутну већину и неће самостално формирати владу. То је тако без обзира на све нечувене неправилности које су забележене на изборима, без обзира на поткупљивање бирача, на чартер летове организоване специјално за лојалне ’гастарбајтере’ и на прави циркус око хапшења 20 српских ’терориста’ који су тобоже припремали атентате на високе црногорске званичнике. Другим речима, Ђукановићева позиција је нестабилнија него икада. Са друге стране, иако он стоји на ивици амбиса, ипак може да се поузда у странке националних мањина, које ће највероватније подржати управо Мила, а не његове противнике (није им он тек тако раније пружао финансијску подршку). Са друге стране, треба истаћи да је опозиција, у целини гледано, и поред свих бруталних обрачуна власти са њом, ипак освојила значајан број гласова (понављам: чак и поред тога што је део тих гласова украден). Настала је пат позиција. Чак и ако Ђукановићеви противници (ДФ, „Кључ“ и „Демократе“) добију укупно 36 мандата (с тим што ДПС може добити 35), они из горепоменутог разлога ипак неће моћи да формирају прелазну владу. Треба да се догоди чудо па да националне мањине и СДП пристану да уђу у коалицију са њима“. Са друге стране, по мишљењу експерта, и сама опозиција је направила неколико „чудних потеза“, због којих је остала без драгоцених гласова и мандата. На пример, изашли су на изборе са три самостална списка уместо једног и одустали су од активног разматрања проблема евроатлантске интеграције током предизборне кампање. По речима београдског новинара, испоставља се да опозиција још није коначно дефинисала своје приоритете, тј. није одлучила шта јој је важније: „да обори Ђукановића или да спасе земљу од ропства у НАТО пакту“, а од тога зависе и контуре могућих коалиција у парламенту. На питање „Руске речи“ може ли на постизборну ситуацију утицати истрага многобројних неправилности, Сергеј Белоус је одговорио без имало оптимизма:

„Искрено речено, ја у то не верујем. Корупционашки елементи садашње власти ухватили су сувише дубоке корене у државном апарату. Осим тога, тешко да ће и агенти утицаја западних држава, пре свега САД, дозволити да се то догоди. Али највише депримира то што ће се највероватније опозиција помирити са таквим безакоњем и задовољити се резултатом избора, који јесте добар, али је очигледно неправедан и недовољан... Можда ће евентуално реда ради одржати неколико митинга...

Колико је мени познато, јавно тужилаштво је, на пример, упознато са поткупљивањем бирача у Бару и Сутомору, има и видео-доказе. Међутим, досада није уследила нека озбиљна реакција или изјава“.

Већ након објављивања овог текста се појавила вест да су се Кључ, СДП, Демократски фронт и Демократе договорили да не признају резултат избора јер се на изборни дан, како кажу, десио покушај државног удара.

Они су сагласни да резултате не треба признати, „имајући у виду да су овај изборни процес пратиле такве злоупотребе, које су по садржају и броју надмашиле све претходне изборне процесе у историји парламентаризма Црне Горе“.

Такође, Кључ, СДП, ДФ и Демократе сагласни су да посебно треба имати у виду чињеницу да су поједини медији већ у суботу најавили, а државни органи Црне Горе у недељу саопштили, да се током изборног дана десио покушај државног удара.

Опозиција инсистира да независна комисија у оквиру које треба укључити и представнике међународне заједнице констатује и испита све чињенице у вези са наведеним државним ударом и јавности саопшти ко су извршиоци, а ко налогодавци овог кривичног дела.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“