Кримско-српска сарадња: Заједно у будућност

Овај сусрет ће бити почетак дуготрајне и плодне сарадње на обострано задовољство.

Овај сусрет ће бити почетак дуготрајне и плодне сарадње на обострано задовољство.

Катарина Лане
Постоји читаво море могућности које Србија и Крим могу да реализују.

Скоро сваки средовечни или старији грађанин Русије има у фото-албумима својих родитеља црно-беле фотографије са годишњег одмора. Млада мама се осмехује на огромном камену док шкиљи у фотоапарат, мршави дечачић у купаћем, са перајама и шеширићем храбро стоји на прамцу пругастог чамца, младе другарице се смеју јер их је оборио талас, а мишићави и препланули тата чврсто држи малену ћеркицу са гумом за пливање. Топло, нежно море, необичне тропске палме, дворци од белог камена – све се то види на снимцима, а дуж рецкасте ивице фотографије украсним словима пише: „Јалта 1974”, „Анапа 1964” или „Јевпаторија 1958”. Прошле су деценије, време је било тешко, а сада већ деца тих људи одлазе на „плаво Црно море”. После поделе Југославије Србија је остала без мора, на које су Срби, исто као у Совјетском Савезу, породично одлазили на годишњи одмор. Али све тече и све се мења, а везе између Русије и Србије су све чвршће. Делегација Републике Крим допутовала је 21. октобра у Београд, на конференцију „Могућности и перспективе кримско-српске пословне сарадње” одржану у Руском дому. Постоји читаво море могућности које Србија и Крим могу да реализују!

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин

„Имамо велике перспективе, велике могућности сарадње Србије и српских региона са Републиком Крим. Крим није обична територија. Крим је полуострво на коме живи два милиона људи, које ће се развијати и корак по корак интегрисати у руски и међународни живот. Велика већина Срба схвата како стоје ствари и мислим да многи немају ништа против да успоставе контакте и сарађују са Кримом. Контакти могу бити на регионалном нивоу, постоје и могућности за културну сарадњу. Има и неколико економских праваца. Наиме, поједини региони Србије, као и Крим, желе да развијају туризам, и ту постоји простор за размену искустава и достигнућа, што је одлична могућност за дијалог. Друга могућност је пољопривреда. Србија је један од јаких и важних извозника пољопривредних производа, а Крим из године у годину има све више туриста. И треће су грађевински послови, јер Крим добија нову динамику и има огромне потребе за грађевинским радовима, а Срби су одлични грађевинци. Они сваке године граде десетине, па и стотине објеката у Руској Федерацији, и то је још једна могућност за инвестиције и ангажовање радне снаге. Треба тражити могућности за конкретизацију те сарадње".

Конкретни предлози постоје. Братској православној Србији представници кримске делегације нуде нове поклоничке дестинације.

 Александар Чепурин, Георгиј Мурадов и Сергеј Цеков. Илустрација: Катарина Лане Александар Чепурин, Георгиј Мурадов и Сергеј Цеков. Илустрација: Катарина Лане

Заменик председника савета министара Републике Крим Георгиј Мурадов

„Крим је за Руску Федерацију светиња. У древном Херсону се крстио равноапостолни кнез Владимир, који је увео православље у Русију. Православље је симбол уједињења снажног народа. Русија ће га сачувати и заштитити. Поносимо се нашим братским везама. Долазећи овамо знали смо да долазимо код пријатеља”.

Сергеј Цеков, члан Савета Федерације РФ (горњег дома руског парламента)

„Увек смо Србе доживљавали као браћу. Ми знамо шта нас уједињује. Ћирило и Методије су у Херсону стварали писменост. Они су створили ћирилицу, тако да је Крим право поклоничко место. Код нас је живео и радио архитекта Николај Краснов који је вољен у Србији и који је саградио много значајних здања у Београду. Он је био главни архитекта Јалте и саградио је чувени Ливадијски дворац. Уосталом, не треба много описивати. Боље је то видети својим очима када дођете на Крим!”

Како је рекао министар економског развоја Крима Валентин Демидов, Русија посвећује огромну пажњу Криму, а то значи да у том региону спроводи флексибилну инвестициону политику, која је привлачна за крупне предузимаче и иновативне пројекте, за развој логистичке инфраструктуре и изградњу великих објеката као што су федерална магистрала „Таврида” на линији Керч – Симферопољ – Севастопољ, три индустријска парка, две електране и инфраструктура за шест туристичких кластера.

Туризам је покретачка снага Крима. Зато су становници Крима заинтересовани да им Срби дођу у госте. Тамо човек има шта да види, има где да се одмори и освежи здравље. На Криму постоји преко 20 извора минералне воде. Они су од давнина познати по томе што лече многе болести. Близу њих се налазе санаторијуми, а море има скоро 400 плажа које задовољавају потребе и најмлађих посетилаца, и људи са ограниченим могућностима.

Представници кримске делегације су спремни да сарађују са српском страном и у том погледу гаје велике наде. Овај сусрет ће бити почетак дуготрајне и плодне сарадње на обострано задовољство.

Росијскаја газета. Сва права задржана.