„Не може се људима забранити да контактирају са Русијом”

Љубов Глебова.

Љубов Глебова.

Јевгениј Бијатов/ РИА Новости
Односи Русије са многим земљама Европе не своде се само на политичке контакте. У последње време се све више пажње посвећује успостављању чврстих друштвених и културних веза, а антируске кампање у Европи и свету нехотице изазивају све веће интересовање за Русију. О овим и другим актуелним темама говорила је Љубов Глебова, руководилац Федералне агенције за питања Заједнице независних држава, сународника у иностранству и међународне хуманистичке сарадње („Россотрудничество“), на радном доручку са новинарима у оквиру Руско-грчког форума посвећеног међурегионалној и међуопштинској друштвеној и културној сарадњи, одржаног 26-27. октобра у Атини поводом године руско-грчке сарадње.

Глебова је истакла да „Россотрудничество“ обраћа посебну пажњу на Грчку и неке друге земље Југоисточне Европе, на пример на Србију и Бугарску, јер се активности у овим земљама одвијају у изузетно позитивном контексту. У поменутим балканским земљама се примећује прави ентузијазам када је реч о руској култури и Русији, и право интересовање за образовање на руском језику и учење руског језика, за склапање партнерских споразума између организација различитог типа, као и за личне контакте, размену младих, поклоничка путовања, туристичке понуде, итд. Та појава је сасвим разумљива, с обзиром да наше земље „спаја старо пријатељство, као и заједничка вера и тесне културне везе. Овај форум потврђује колико је данас важно одржавати директне везе међу људима, градовима и регионима, чиме се ствара жива представа о политичким процесима који се догађају у нашим земљама“.

Говорећи о приоритетним правцима деловања организације на чијем је челу, Глебова је истакла да у овом тренутку у целом свету постоји преко 6.000 центара за учење и допунско изучавање руског језика и културе. „Россотрудничество“ има задатак да одржи и побољша квалитет рада тих центара и ниво обуке предавача, да их упозна са најновијом школском и методичком литературом и да им ту литературу обезбеди. Људима који не живе у Русији веома је тешко да прате процесе промена које се у њој одигравају великом брзином. Према идеји Глебове, треба мењати представу коју руска дијаспора има о актуелним реалијама у Русији, а пројекте „на терену“ треба подићи на ниво њиховог развоја у савременој Русији.

Поред тога, агенција „Россотрудничество“, по речима њеног руководиоца, систематски ствара услове за развој међународних веза у области високог образовања и научних истраживања, доприноси зближавању научних школа и образовних система Русије и партнерских земаља. Од 2012. године руске високошколске установе раде у међународној равни: оне имају задатак да обезбеде образовни процес за најмање 5% страних студената годишње. „Россотрудничество“ помаже руским универзитетима да пронађу партнере. „У вези са тим се последњих година заиста примећују промене у правцу повећања броја и квалитета веза између руских универзитета и универзитета других земаља“, рекла је Глебова.

Све веће интересовање за Русију одражава се и кроз развој веза на државном и регионалном нивоу са градским општинама, универзитетима, школама, библиотекама, трговинским и туристичким компанијама, музејима и предузећима малог и средњег бизниса у Русији. „Људима се не може забранити да контактирају“, уверена је шефица Россотрудничества. Она мисију своје организације не доживљава као успостављање веза Русије са конкретном земљом, него као стварање услова за успостављање тих веза. Управо руски центри за културу и науку доприносе успостављању тих услова, јер омогућавају директан дијалог и директне контакте, јер спајају људе који су заинтересовани за те контакте.

На питање заменика главног уредника Дирекције међународних пројеката „Росијске газете“ Вјачеслава Чарског како „Россотрудничество“ функционише у атмосфери незапамћених политичких притисака на све руске пројекте у иностранству, Љубов Глебова је одговорила да је ефекат управо супротан, тј. да сви покушаји притисака и забрана изазивају интересовање према Русији и свему што је руско. Она је при томе нагласила да „Россотрудничество“ заснива свој рад на темама које уједињују људе: „Људи и државе имају право на сопствено гледиште, и ми то поштујемо“.

Завршавајући разговор са новинарима Глебова је истакла да оријентација на „живе везе и продуктивне односе међу људима са њиховим жељама, могућностима и професионалним контактима“ доказују своју ефикасност. Све више расте популарност и резултативност руских центара за науку и културу и хуманистичких пројеката „Россотрудничества“. „Што више локалних иницијатива подржимо, и што више људи ујединимо, више ћемо пројеката реализовати у будућности“, закључила је Љубов Глебова, руководилац руске Федералне агенције за питања Заједнице независних држава, сународника у иностранству и међународну хуманистичку сарадњу „Россотрудничество“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“