Путинова „историјска посета“ Јапану

Поједини експерти сматрају да резултат ове посете представља велики корак напред.

Поједини експерти сматрају да резултат ове посете представља велики корак напред.

AP
У Токију је завршена посета председника Владимира Путина, коју је премијер Шинзо Абе окарактерисао као „историјски догађај“.

Посета руског председника Јапану почела је двочасовним закашњењем руског лидера, које је касније портпарол Дмитриј Песков објаснио померањем председникове сатнице због „сиријских питања“. Ово је прва Путинова посета Јапану за последњих 11 година. Сусрет је имао историјски значај, можда не по форми, али свакако по садржају. Наиме, први пут је јапански премијер примио неког страног лидера у неформалној атмосфери, у свом завичају. На пленарној седници руско-јапанског форума у Токију Абе је изјавио да ће од сада нове генерације помињати 2016. годину као годину „подизања руско-јапанских односа у нову орбиту развоја“.

Поједини експерти сматрају да резултат ове посете представља велики корак напред. Током сусрета је потписано 68 споразума који вреде укупно 300 милијарди јена (око 2,54 милијарде долара). На пример, створена је заједничка инвестициона платформа, компанија Mitsui је купила 10% акција фармацеутске компаније „Р-Фарм“, а банка JBIC је издвојила кредит компанији „Яамал-СПГ“ у вредности од 200 милиона евра.

Претерана опрезност је превазиђена

Тагир Хузијатов, професор Катедре светске економије Далекоисточног федералног универзитета (ДВФУ), у разговору са дописником „Руске речи“ окарактерисао је резултате ове посете као „велики корак напред“:

„Резултат посете, у целини гледано (узимајући у обзир и преговоре у различитим форматима и пословне акције) веома је значајан, и може се рећи да је то ’велики корак напред’ и за развој билатералних односа, и за развој међунардних односа у целини“, рекао је он.

Русија и Јапан су, сматра Хузијатов, почели да формирају принципијелно нови ниво сарадње превазишавши претерану опрезност у међусобним односима: „Најважније је да су стране, по свему судећи, успеле да превазиђу извесну претерану опрезност и да се међусобно третирају као стратешки важни партнери, те да почну са формирањем принципијелно новог нивоа сарадње, чак и ако током сусрета нису коришћене такве формулације“.

Експерти кажу да стварање заједничког инвестиционог фонда спада међу споразуме који највише обећавају.

„Склопљено је много веома перспективних економских споразума, а посебно је значајна најава оснивања заједничког инвестиционог фонда“, каже Џејмс Браун, ванредни професор на Универзитету Темпл у Филаделфији.

Тај споразум ће створити систем гаранција за јапанске инвеститоре и омогућити да се руско-јапанска сарадња помери са „мртве тачке“, сматра шеф Катедре за оријенталистику Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) Дмитриј Стрељцов.

„Јапански инвеститори имају приличних потешкоћа у кретању ка Русији управо због нерегулисаних права инвеститора и нестабилности инвестиционе климе. Ово ће такође дати одређени подстицај нашој економској сарадњи“, каже он.

И поред тако високе оцене коју је јапански лидер дао овој посети, њен резултат је у већој мери позитиван за Русију него за Јапан, сматра Џејмс Браун, и додаје да је руски председник сада први пут од почетка украјинске кризе примљен у главном граду земље која преседава клубом Г-7.

Сличног мишљења је и Дмитриј Стрељцов: „Ова посета у извесној мери ублажава антируско расположење у Г-7“.

Неоправдана очекивања

У заједничкој изјави лидера двеју земаља се каже да стране могу закључити засебан међународни уговор у току консултација о заједничкој привредној делатности двеју земаља на јужним Курилским острвима. У документу је истакнуто да су Путин и Абе у сусрету у Нагату и Токију „постигли узајамно разумевање у погледу тога да важан корак на путу ка склапању мировног споразума може бити почетак консултације о заједничкој привредној делатности Русије и Јапана на јужним Курилским острвима“.

Па ипак, јапанска страна је можда очекивала више, сматра Џејмс Браун, „посебно по територијалном питању, јер је то за њих приоритет. Они се надају да ће споразум о економској сарадњи на острву обезбедити напредак у правцу доношења коначне резолуције. Међутим, ту још увек има доста нејасноћа, на пример да ли је изводљиво стварање обострано прихватљивиих легалних оквира сарадње у којима може бити остварен такав заједнички развој“, каже он.

Са друге стране, скоро нико није очекивао да ће територијални спор бити решен и да ће мировни споразум бити потписан током ове посете.

„Неки кажу да није било сензације. Ако се под сензацијом подразумева моментално потписивање мировног споразума и решавање питања јужних Курилских острва, тешко да је тако нешто било могуће озбиљно очекивати“, сматра Хузијатов.

Дмитриј Стрељцов мисли да заједничко привредно деловање може допринети да се две земље приближе склапању мировног споразума: „То је такође корак ка успостављању узајамног разумевања којим постајемо све ближи потписивању споразума о миру и пријатељству са Јапаном“.

У сваком случају први корак је учињен. И у томе је важну улогу одиграла политичка воља Јапана, али и Русије.

„Треба одати признање политичким лидерима двеју земаља – јапанском премијеру Абеу, који је иницирао зближавање, и председнику Русије Путину, који је на прави начин оценио иницијативу и учинио корак у сусрет Абеу. Без њихове полтичке воље не би било таквог напретка у билатералним односима“, закључио је Хузијатов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.