Додик: Шта год да радимо, наше очи су увек упрте у Русију

Милорад Додик и Сергеј Лавров.

Милорад Додик и Сергеј Лавров.

Владимир Песња/РИА Новости
Председник Републике Српске Милорад Додик допутовао је у посету Москви. Додик је у интервјуу за агенцију ТАСС говорио о циљу своје посете, о односима између Републике Српске и Русије, о ситуацији у БиХ и на целом Балкану, а такође о америчким претњама. „Руска реч“ преноси најважније тезе тог интервјуа.

Милорад Додик је изјавио да је његова данашња посета „део регуларних консултација са Руском Федерацијом, које омогућавају размену информација“. По речима председника Републике Српске, за њега је ово добра могућност да упозна руске саговорнике са ситуацијом у региону.

Русија жели да сарађује са Републиком Српском

Додик је у интервјуу изјавио да је задовољан дугогодишњом сарадњом са Русијом у разним сферама. По његовим речима, Русија схвата сложеност ситуације у којој се нашла Република Српска. Поред тога, док западна заједница крши међународно право и неосновано преиспитује Дејтонски споразум, Русија наглашава да је неопходно држати се слова међународног споразума, а не његовог тумачења које није прихватљиво никоме у БиХ. „То је можда нешто највише што бисмо могли очекивати од тако велике силе каква је без сумње Русија, и ми смо захвални због тога“, изјавио је Додик. Председник Републике Српске је такође изразио захвалност Русији за спречавање усвајања резолуције о оптуживању Срба за геноцид. Он је изразио забринутост због одлуке Бошњака да у Хашком трибуналу поново оптуже Србију за геноцид у току рата 1992-1995.

Говорећи о односима Републике Српске са Русијом Додик је истакао да је „у сфери пословних односа Русија и даље значајно присутна у Републици Српској“. Као успешан пример сарадње је навео пројекат компаније „Зарубежнефть“ везан за производњу моторног уља за аутомобиле и стварање дистрибутерске мреже за пласман нафтних деривата. „Пројекат је могао бити доведен у питање, пре свега због пада цене нафте, али ја са задовољством истичем да су људи из компаније уз подршку владе Русије нашли начина да задрже производњу и радна места у Републици Српској, што ми доживљавамо као делотворни пример њиховог односа према нама“, рекао је Додик.

Илустрација: Игор Лилејев/ <a  data-cke-saved-href="http://mgimo.ru/about/news/main/dodik/" href="http://mgimo.ru/about/news/main/dodik/"target="_blank">mgimo.ru</a>Илустрација: Игор Лилејев/ mgimo.ru

Дејтон су уништили они који су били дужни да га бране

Оцењујући стање Дејтонског споразума 22 године након његовог потписивања Додик је истакао да су тај споразум у знатној мери уништили управо они који су били дужни да гарантују његово испуњавање. На пример, по Додиковим речима, високи представник је сам себи доделио овлашћења насупрот Дејтону и предузео је низ мера којима се крши споразум. „Високи представник је буквално приморао нас, Србе, да променимо структуру армије. Ту је и промена пореског система у целини. По Дејтону је било предвиђено да се БиХ финансира од одбитака ентитета, а они су наметнули систем у коме БиХ добија фискални суверенитет, и шта у том случају остаје ентитету? То су и промене у судском систему, тј. стварање судова и тужилаштва на нивоу Босне и Херцеговине, што је кршење споразума“, рекао је председник.

По Додиковом мишљењу, Босна и Херцеговина је створена да „изазива сталну љутњу међу народима БиХ“, и делује као гротескна творевина. Он се такође запитао како земља која је под протекторатом може да уђе у ЕУ (улазак у Европску унију је одлука народа суверене државе). Додик је у интервјуу критиковао институцију високог представника, изјавивши да је он „спреман да стално пише негативне извештаје како би што дуже задржао своју функцију“.

„Ја одавно говорим да тај апарат више није потребан, али ми је драго што чујем да и Русија има исти такав став. Све више европских земаља подржава ово гледиште. Знате ли колико је ту маскараде и погажених принципа?“, рекао је Милорад Додик.

„САД су увек биле охоле према Републици Српској“

Додик се у интервјуу дотакао и свог конфликта са амбасадором САД. По мишљењу председника Републике Српске, САД су увек биле охоле према Републици Српској. Америчка амбасада у БиХ је покренула против Додика читаву кампању због тога што је он одбио захтеве САД (да се полиција Републике Српске потчини Босни и Херцеговини, да се Сарајеву повере питања исплате пензија, стипендија, итд.).

„Врхунац свих тих притисака и захтева био је разговор 2006. у Вашингтону. Када сам ја одбио да предам полицију Сарајеву, када сам одбио да променим назив Републике Српске и предлог да се бира само један председник у БиХ, тада ми је заменик државног секретара САД Николас Бернс рекао да ћемо ја и моја породица осетити силу Сједињених Америчких Држава уколико све то не прихватим. Ја сам му на то одговорио да не могу да поверујем да тако велика земља као САД на тај начин разговара са тако малим људима какав сам ја“, рекао је Додик. Пре четири године, наводи даље он, амбасадор САД му је наредио да сруши цркву у Поточарима (меморијални центар). Додик је то одбио и тада је амбасадор послао у САД телеграм у коме је написао да са Додиком нема дијалога.

Говорећи о новом америчком председнику Доналду Трампу, Додик је изразио наду да ће његовим доласком Америка престати да се меша у послове других земаља, што би помогло и самој Америци. Он је такође испричао да је добио позив на Трампову инаугурацију, али када је одлазећа администрација САД сазнала за то, предузела је напад на Додика који је након 15 дана резултирао увођењем санкција против њега. „Али ја живим слободно и не сматрам да сам на било који начин оштећен уведеним забранама“, рекао је председник.

„Ми нећемо да граница између Србије и РС буде граница НАТО-а“

Коментаришући положај Републике Српске у саставу Босне, Додик је изјавио да се засада не планира одржавање референдума о независности. „Ми нисмо авантуристи“, рекао је он. „Али ми не искључујемо могућност да ћемо организовати референдум о статусу уколико не буду доношене одлуке које нам одговарају. То је сасвим логично у политичком животу. Нама би највише одговарало да се Босна и Херцеговина врати слову Дејтонског споразума. То би била Босна у којој бисмо ми могли да постојимо. У свакој другој Босни нама ће тешко бити да останемо“.

Говорећи о ситуацији уопште на Балкану, Додик је истакао да на ситуацију негативно утиче надменост и дрскост појединих организација. На пример, како може НАТО, који је бацао бомбе на српски народ, очекивати да му се БиХ придружи?

„Ми не желимо да граница између Србије и Републике Српске на Дрини постане граница НАТО-а. Ми не можемо да заборавимо да су нам на главу бацали бомбе, а сада још хоће да им ми за то аплаудирамо. Наше болнице, нарочито дечије, пуне су оболелих од рака, катастрофално расте број болесника у местима која су била бомбардована“, рекао је Додик.

Народ памти зло које му је учињено. Иста ситуација се ствара и око ступања Црне Горе у НАТО. По речима председника Републике Српске, стално жариште проблема су Македонија, Косово и БиХ: „Босна и Херцеговина кува од проблема. Код нас хоће да створе конститутивни народ, али у Босни и Херцеговини постоје три народа! Како се може направити једна земља са три нације? Ангела Меркел је рекла да је мултикултурализа м доживео фијаско, а исто то је говорио и бивши премијер Велике Британије Дејвид Камерон. Већина на Западу је одбацила те идеје. Њихово искуство са мигрантима је ужасно тешко, а нама кажу: ’Ћутите и будите заједно’. Колико ће то трајати – видећемо“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.