Како се у Русији стимулише наталитет?

У Русији политика стимулисања наталитета готово увек везана за новац.

У Русији политика стимулисања наталитета готово увек везана за новац.

Кирил Брага/РИА Новости
Руске власти се труде да спрече пад наталитета забележен од 2015. године. Шта је држава учинила по том питању и зашто само жене имају олакшице?

Министарка образовања Олга Васиљева предложила је да се студенткињама које су постале мајке обезбеди бесплатно студирање. Сада је нацрт дотичног закона стављен на јавну расправу, а ако буде усвојен почеће да важи већ ове године.

Та иницијатива је само једна у низу мера којима држава прибегава како би стимулисала наталитет. Пад наталитета забележен од 2015. године (пре тога, од 2009. до 2015. забележен је пораст наталитета) проузрокован је тиме што су стасала деца рођена 1990-их, када је наталитет био у великом паду, тако да сада та генерација има пропорционално мање деце од претходних генерација. Са друге стране, морталитет је у регионима Русије остао исти, а понегде је и већи него што је био.

Новим стимулансима у виду „додатка за бебе“ који примају млади родитељи држава је успела да сузбије негативан природни прираштај. Крајем децембра 2016. године руски премијер је наложио шесторици министара да припреме нове мере, а предлог министарке образовања је само један од њих.

Матерински капитал

Директор Центра за демографска истраживања универзитета „Висока школа економије“ Сергеј Захаров сматра да је у Русији политика стимулисања наталитета готово увек везана за новац, а не за човека, односно за његово слободно време, за флексибилно радно време и улогу оца или мајке.

Једна од најважнијих ставки државног финансирања у овој области је матерински капитал који добијају све мајке за друго дете. Програм је покренут 2007. године и важи на територији целе Русије. Ради се о значајној суми новца. Она се сваке године индексира и за десет година је са почетних 250.000 рубаља порасла на 453.026 рубаља (са 4.465 долара на 8.000 долара). Истина, новац се може добити тек када истекну три године од порођаја, и то само за одређене сврхе. На пример, новцем од материнског капитала може се отплатити кредит за стан, јер се тај трошак може подвести под побољшање стамбених услова. У појединим регионима укупна вредност материнског капитала може покрити 70% вредности стана.

Према најновијој одлуци, програм ће важити још две године (али се сума више неће индексирати), а за регионе се издвајају додатне субвенције. На пример, све преостале рате стамбеног кредита у Хабаровску замењује рођење трећег, а у Мордовији четвртог детета.

Разматра се и предлог да се породице са много деце ослободе од пореза на имовину.

На питање у којој мери тако велика новчана помоћ као што је матерински капитал доприноси повећању наталитета експерти поменутог универзитета „Висока школа економије“ одговарају да је према њиховим анализама број деце по једној жени у репродуктивном узрасту порастао само за 0,15%.

„Ми смо мало пренаглили са додацима и материјалним стимулансима од 2007. до 2015. године. Такви стимуланси боље дејствују у краћем периоду“, рекао је у интервјуу за „Руску реч“ Захаров. Он је тиме хтео рећи да је у појединим случајевима то утицало на „календар рађања“, јер су родитељи жељено дете добили раније него што су првобитно планирали, или је интервал између првог и другог детета био краћи од планираног, али да су матерински капитал и остали програми слабо утицали на мишљење грађана Русије о оптималном броју деце у породици (према последњим подацима просечан показатељ је 1,6 детета на једну жену у репродуктивном узрасту). Другим речима, породице са много деце нису постале стандард, сматра Захаров.

 

Очеви се не стимулишу

Између осталих мера које држава предузима је и повећање приступачности технологија вештачке оплодње и смањење броја абортуса најмање за 10% до 2020. године. Узгред, патријарх московски и целе Русије Кирил сматра да вештачки прекид трудноће треба искључити из система здравственог осигурања. Са њим се слажу поједини чланови парламента, као и опуномоћеница за дечија права при председнику Русије Ана Кузњецова, док је Министарство здравља још увек против те идеје.

Демографи сматрају да на наталитет далеко више утичу неке друге појаве. Русија има једно од најдужих плаћених породиљских боловања на свету, које траје годину и по дана, али оно не одговара ни послодавцима ни мајкама. Ако мајка после годину и по дана нема коме да остави дете, она мора узети још годину и по дана неплаћеног одсуства, јер у Русији доскора нису постојале јаслице (оне се тек сада поново уводе).

Мајкама које раде није лако да гаје децу, јер у Русији, за разлику од европских земаља, фактички не постоји скраћено радно време за младе мајке.

Очеви уопште немају право на боловање због детета. За њих готово да и не важи систем стимулисања наталитета. Отац је у скоро свим доменима искључен из система гајења детета и бриге о њему. На пример, не постоји програм сличан материнском капиталу за очеве који не живе са супругом. Ни у новом пројекту Министарства образовања не помињу се мушкарци који су током студија постали очеви. Они, по свему судећи, морају и даље плаћати студирање. Поред тога, бесплатан градски превоз за породице са много деце такође важи само за једног родитеља.

„Улога мушкарца у породици и друштву у Русији се засада још увек схвата материјалистички. Његов задатак је да зарађује новац“, каже Захаров. „Жена је оријентисана само на улогу мајке и домаћице. Држава нема намеру то да мења. Сада је централна осовина државне политике конзервативизам са његовим традиционалним породичним вредностима, а то не доприноси промени односа између мушкарца и жене, између оца и детета“, тврди он.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.