Црно злато, а није нафта: Шта су све у СССР-у радили са црним кавијаром

Генадиј Кошкинцев; Владимир Медведев /TASS
Кавијар од белуге или јесетре, усољени или пресовани, кавијар уз шампањац или вотку, кавијар који је данас храна са печатом луксуза, у совјетска времена био је за свачији џеп.

1. Кавијар је био платежно средство

Током Првог светског и Грађанског рата Русима није било до риболова, па се и јесетра неометано размножавала. Зато се после свих ратних дејстава догодио прави бум у индустрији кавијара, крајем 20-их и 30-их година било га је превише и продавао се по приступачној цени.

Извоз овог „црног злата“ један је од фактора који је омогућио тако брзу индустријализацију државе. Кавијар је био десета руска сировина која се највише извозила (после дрвне грађе, нафте, крзна и осталог). У књизи „Права историја совјетске кухиње“ Павла Сјуткина читамо да је 1929. године СССР продао у иностранство 800 тона црног кавијара и зарадио 15 милиона долара. По данашњем курсу било би то скоро милијарду долара!

2. Кавијар су мезетили уз вотку 

Импресарио Сергеј Дјагиљев је са својим Руским балетским сезонама донео у Европу моду на све руско, па је тако постало популарно пити шампањац уз ледени кавијар. Руси га, иначе, тако никад нису јели и хладили су га само за експорт.

Познати оперски певач Фјодор Шаљапин је толико волео кавијар да је једном наводно рекао да га не треба мезетити уз вотку. „Напротив, вотка је другостепена, она се пије уз кавијар!“ Шаљапин је био гурман и посебно је волео црни кавијар. Његов савременик, сликар Константин Коровин је писао да током турнеје по градовима на Волги певач није јео кавијар у ресторанима, већ је прилазио тезгама с рибом и тражио да пред њим исеку свежу јесетру и изваде икру. 

Фјодор Шаљапин

3. Кавијар је за неког био спас у време рата

На самом почетку нацистичке блокаде Лењинграда уплашени грађани су покушавали да направе залихе хране, али ускоро су уведени купони и слободна продаја хране је скроз заустављена.

Сарадница музеја Ермитаж Тамара Коршунова се присећа да је пре увођења купона у продавници преко пута њене зграде још остало црног кавијара, који су људи избегавали јер је био прескуп. „А ми смо купили једну велику конзерву која нам је на крају крајева и спасла животе.“

Црним кавијаром, богатим важним витаминима и микроелементима, хранили су војне пилоте и чланове подморничких посада. 

4. Кавијаром су лечили децу

Седамдесетих и осамдесетих година совјетски лекари су саветовали црни кавијар деци са ниским нивоом хемоглобина и гвожђа. Забринуте маме су кљукале децу кавијаром, па су и та деца одрастала у особе које не подносе његов укус. Иначе, и данас се на интернет форумима младих руских мајки може наћи питање „чиме заменити црни кавијар“, јер за неке старомодне лекаре то је још увек начин борбе против анемичности.

Црни кавијар наравно није лек, али дијетолози сматрају да су његове беланчевине јако корисне за кардио-васкуларни систем, рад мозга, вид и имунитет. Црни кавијар је свакако кориснији од црвеног, али није добро јести га сваки дан: заради се камен у бубрегу.

5. Од црног кавијара до плавог патлиџана... један корак

После Стаљинове смрти црни кавијар је престао да буде деликатес за све слојеве друштва и страшно је поскупео. Црвени је био нешто јефтинији, али совјетски грађани су и њега куповали углавном за новогодишњу трпезу.

Уместо црног и црвеног кавијара полице продавница су заузеле тегле свакојаких закуски од тиквица и плавог патлиџана које Руси такође зову кавијар, односно „икрá” (Реч „кавијар” потиче од глагола „kroit”, тј. „сећи”, који означава начин припреме јела. Због тога руски кавијар, тј. „икрá” не мора бити само од рибе). А тако се и појавила позната шала: Некад смо знали за црни и црвени кавијар, а данас имамо само кавијар од поврћа.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“