Чак-чак: Хрскава татарска посластица као симбол љубави и снаге породичних веза

Викторија Дреј
Да ли сте икад правили пржени колач? Испробајте овај дезерт од меда пржен у дубоком уљу и сигурни смо да ће се он убудуће често наћи на вашој трпези.

Комадићи хрскавог теста богато преливени слатким сирупом од меда - то је традиционална татарска посластица под називом чак-чак. На татарском језику „чак-чак” значи „мало”. Можда се то односи на мале комадиће теста од којих се овај дезерт прави. Неки ипак мисле да име потиче од звука ножа који сече комадиће хрскаве посластице.

Сматра се да рецепт потиче из Поволшке Бугарске која је данас део Русије. Легенда каже да је велики кан тражио од својих кувара да за венчање његовог сина припреме нови слаткиш. Посластица је требало да буде таква да може дуго да се чува, такође да буде храњива и једноставна за припрему, а истовремено лепа на око.  Кану су понудили различите посластице, а он је изабрао баш овај једноставан колач.

Чак-чак је изворно била врста обредног колача који је припреман за велике прославе и венчања. Служен је на свечаним трпезама као симбол доброг брака, љубави и снажних породичних веза. Данас га можете наћи у многим продавницама широм Русије.

Чак-чак се једноставно прави код куће, а најбоља ствар је да су вам потребни само најједноставнији састојци. Друга предност је у томе што се може чувати неколико недеља. Али обећавамо: неће вам бити потребно тако много времена да га поједете.  

Састојци за тесто:

  • 200g брашна;
  • 2 јајета;
  • 1 кашика шећера;
  • ½ кашике соде-бикарбоне;
  • прстохват соли;
  • уље за пржење.

Састојци за сируп:

  • 250g меда;
  • 50g шећера.

Припрема:

Користећи ручну мутилицу или виљушку, у чинији улупајте јаја и додајте им шећер, со и соду-бикарбону. Добро измешајте.

Просејте брашно на чисту кухињску површину и у средини направите удубљење (притом узмите око 180 g брашна, а остатак користите касније приликом развијања теста). Пажљиво успите улупана јаја у удубљење и помоћу виљушке почните да их мешате са брашном.

Када тесто постане довољно густо, почните да га месите рукама. То чините око 5 минута док не постане меко и не почне да се одваја од руку.

Од теста направите лопту, ставите је у пластичну кесу или кутију и оставите да се одмара 20 минута на хладном месту.

Поделите тесто на два једнака дела. Један део развијте на дебљину од 2-4 милиметра. Затим га исеците на траке широке око 4 центиметра и оставите 10 минута да се суши.

Траке теста поспите брашном и послажите их једну преко друге. Исеците их попречно на комаде широке око 5 mm. Требало би да се одвајају веома лако. Поновите поступак са другим комадом теста како бисте добили много малих „нудли”.

У дубоки тигањ сипајте довољно уља: за пржење ће вам бити потребно бар 300 ml. Уље загрејте на средњу температуру. Проверите да ли је довољно топло тако што ћете у њега спустити једну „нудлу”. Ако одмах почне да се надима, значи да је температура одговарајућа. Пржите „нудле” у мањем броју: за једну туру биће вам довољна једна шака, јер тесто се надима при пржењу.

Током пржења непрекидно мешајте комаде теста рупичастом кашиком све док не добију златасту боју. За то је обично потребно око два минута. Готове „нудле” ставите на папирни убрус како би се оцедио вишак уља и наставите печење.

За сируп у шерпи промешајте мед са шећером и сачекајте да проври на нижој температури.

Нека сируп лагано ври минут или два, а затим га склоните са ватре.

Пржене комадиће теста преспите у велику чинију, прелијте врелим сирупом и одмах промешајте варјачом како би сви комадићи били прекривени медом.

Затим ову смесу пажљиво пребаците у припремљен суд, замочите руке у хладну воду и обликујте чак-чак као пирамиду. Урадите то брзо, док се сируп не стегне. Колач можете украсити омиљеним орашастим воћем.

Неки кажу да чак-чак треба да одстоји неколико дана пре служења, али тешко да ћете му тако дуго одолети. Оставите га ипак бар неколико сати на собној температури или ставите у фрижидер, ако више волите хладно. Послужите уз црни чај!

Прочитајте такође! Шта је чебурек? Руско јело које се само римује са српским буреком?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“