Зашто је СССР конзервирао воду

Russia Beyond (avito.ru, militarysale.ru)
У Совјетском Савезу није било проблема са водом за пиће али су постојале необичне конзерве са питком водом у херметичним конзервама.

Драги читаоци,

да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

„Немојте пити првих 24 часа. Скупљајте и пијте кишницу, напуните њоме све судове које имате. Конзервирану воду користите у крајњој нужди“ – то је писало на конзерви. „Да бисте отворили конзерву пробушите поклопац на два места безбедним ножем за конзерве. Ножеви за конзерве се налазе у контејнеру, у врећици са опремом“.

Наравно, та вода се није могла купити у продавници. Она је била намењена морнарима и подморничарима. На бродовима и подморницама увек постоје резерве пијаће воде које трају одређени број дана, а ове конзерве су прављене искључиво за ванредне ситуације (на пример, ако је пловило у некој невољи) и третиране су као неприкосновена резерва.

Вода у тим конзервама била је прокувана и у њу се додавала аскорбинска киселина. Точена је у конзерве од по 250 мл (понекад се могу срести и старе конзерве од 240 мл, у зависности од фабрике). Дневна норма је пола литра по особи. Рок трајања је био око две године. Било је прописано да се вода пије кроз отвор пробушен на поклопцу, да се због љуљања пловила не би просуле драгоцене капи.

Бункер адмирала Трибуца.

Конзерве су коришћене из разумљивих разлога. Пластичне флаше пропуштају ултраљубичасте зраке, могу да мењају облик и лако се оштећују. Стакло је тешко и заузима много простора. Конзерве су херметички затворене и компактне, тако да су оне биле идеално решење.

Не зна се када су тачно почеле да се праве такве конзерве. Државни стандард за њихову производњу појавио се 1962, а затим је обновљен 1980. године. Производиле су се чак и почетком 1990-их. Сличне конзерве за случај катастрофе постојале су и у армији САД.

Каквог је укуса конзервирана вода?

Данас се вода у конзервама направљеним у СССР-у више не може пити, али грађани Русије који су у војсци имали прилике да је пробају пишу на интернету своје утиске.

„Ја имам такву конзерву из комплета за преживљавање. У коплету је био још и ’Дневник бродоломца’ и хемијска оловка“, пише корисник интернета на форуму где се расправљало о намени те воде.

„И ја сам побао ту воду када смо на послу реновирали склониште, па смо нашли тамо кутију са 20 конзерви. Укус конзервиране воде је специфичан“, пише други корисник.

„Пробао сам ту воду кад сам био у војсци. Личи на дестиловану, нема никакав укус али служи сврси“, пише трећи.

А како је данас?

Пијаћа вода за хитне случајеве.

Данас морнари и подморничари такође имају резерве пијаће воде за ванредне ситуације, али не у конзервама, него у врећицама од ламиниране фолије које су далеко лакше. У једном паковању има 100 милилитара воде. Чувају се пет година на температури од минус 35 до плус 65 степени Целзијуса. Дневна норма је и даље пола литра (5 кеса), с тим што се првог дана не препоручује коришћење те воде.

Вода за хитне случајеве се данас продаје и у онлајн-продавницама. Њу обично купују љубитељи похода у природи. Такво паковање је отприлике два пута скупље од обичне флаширане воде.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“