Како упропастити јела руске кухиње

1. Руска салата

Најједноставнији начин да упропастите ову традиционалну салату је да јој додате састојке који јој нису својствени.

„Једном сам у гостима пробала руску салату са киселим купусом. У почетку нико није могао да схвати о чему се ради, а онда је домаћица признала да није могла да нађе обичне киселе краставце. И није смислила ништа боље него да у салату убаци кисели купус. Зато је салата имала чудан кисео укус“, написала је на интернет форуму извесна Тамариска.

Осим тога, у руску салату се понекад додаје млади лук, мада већина радије воли да празник проведе без њега или га користи само у малој количини као декорацију. Необичан укус такође даје јабука – с једне стране салати пружа додатну свежину, али са друге, њена слаткоћа ремети уобичајени укус руске салате. Понекад у руску салату додају и кукуруз, што је такође избор само за љубитеље. Још штедљивије домаћице у руску салату убаце и остатке мутне течности из конзерве са грашком, што вам гарантује да уместо салате добијете кашу.

Али чак и када припремате руску салату према неком класичном рецепту, важно је да користите квалитетну шунку или месо, да не претерате са количином кромпира (онда ће салата бити превише скробаста и лепљива) и да не прекувате поврће.

А сваку руску салату са иначе идеалним састојцима поквариће јефтини мајонез лошег квалитета.

2. Салата „харинга у бунди“

За разлику од руске салате, млади лук је регуларни састојак „харинге у бунди“. Али ако га убаците превише, можете добити папрену забаву. Зато је боље да употребите препоручену количину. Осим тога, укус лука можете ублажити ако га попарите или прелијете лимуновим соком.

Ако кромпир и шаргарепу кувате заједно са цвеклом, све поврће ће бити отприлике исте боје, па нећете добити лепе разнобојне слојеве. А сасвим непријатно изненађење за госте могу бити заостале кости од харинге.

Ако сваки слој обилно премажете мајонезом, добићете премасно јело: харингу која плива у мајонезу са нестабилним слојевима поврћа. Такође је погрешно припремати ово јело непосредно пре доласка гостију. Боље га направите нешто раније, јер ће током стајања умерена количина мајонеза прожети читаву салату.

3. Боршч

Колико кувара – толико и рецепата за боршч, али ипак постоје успешне варијанте на које се треба ослонити.

Обично се за боршч користи домаћи бујон за који вам је потребно квалитетно месо - говедина са костима – и стрпљење. Уобичајени начин да боршч покварите је да месо прелијете врућом водом, а не хладном, и да га кувате на јакој ватри, не скидајући пену. Тада ћете загарантовано добити лепљиву слуз по ивицама шерпе и мутни буљон.

Главна специфичност боршча је његова јарка боја, за коју је заслужна цвекла. Најједноставнији начин припреме је да све поврће истовремено убаците у шерпу и наставите кување. Али, онда ће кромпир бити наранџасто-ружичаст, а цвекла бледа. Како на крају не би добили риђкасту папазјанију, кувари у цвеклу приликом динстања додају парадајз пасту, лимунов сок или мало сирћета. Ту је важно да не претерате како не бисте добили наизглед леп боршч, али прекисео! Цвекла се у чорбу убацује на самом крају припреме. Онда она неће обојити остало поврће и сама неће изгубити боју.

4. Блини – руске палачинке

Блини су јело једноставних састојака, које ипак није лако припремити из првог покушаја. Свака грешка може бити фатална.

Ако хоћете да сигурно оманете, узмите из фрижидера хладне састојке. Онда сигурно неће добити чувене мехуриће и тесто вам неће успети. Додате ли превише шећера, блини ће вам загорети у тигању. А ако ставите премало брашна, цепаће се пре него што стигнете да их извадите на тањир или да их убаците у уста. Чим припремите тесто, што пре пеците! Заправо, није тако! Потребно је сачекати око пола сата да се сви састојци у тесту добро повежу.

Такође, палачинке ће вам се лепити, ако најпре не загрејете тигањ. А можете породицу почастити и непеченим палачинкама, посебно ако пропустите да их испечете са обе стране.

5. Риба у аспику

„Како је само одвратна та ваша риба у аспику!“ – каже јунак познатог совјетског филма „Иронија судбине“.

Довољно је да у аспику оставите реп, кости и крљушт и добили сте нешто заиста одвратно. А ако употребите устајалу рибу, која више не може да се користи за друга јела, онда ће вас сећања на рибу у аспику дуго пратити. Нажалост, устајала риба неће постати свежа чак ни у желеу.

Још један трик је да додате више желеа. Чудо се неће догодити, али ћете добити гумени желе. Најбоље је да се строго придржавате рецепта и да бирате рибу са већом количином колагена, чији бујон може сам да се стегне. Такве су лосос, бакалар, пастрмка, смуђ. 

Још један лош савет је да рибу ставите у суд и да сав бујон одмах прелијете преко ње. Ако хоћете да добијете лепо јело, то немојте да радите. По правилу, риба не треба да додирује дно, него да стоји у средини желеа. То се постиже овако: најпре се дно суда покрије бујоном, стави се на хладно, а када се стегне, преко се убаце риба и поврће, па се преостали бујон прелије. Ако хоћете да убрзате процес, на дно суда ставите поврће и зелениш, а затим рибу.