1. Палкин
У центру Санкт Петербурга, на углу Невског проспекта, 1874. године угоститељ Палкин је отворио елегантан ресторан са мермерним степеништем, фонтаном и егзотичним биљкама. Ресторан је убрзо постао веома популаран међу омладином због јефтине и укусне хране, добрих вина и билијара. Прича се да су овде волели да проводе време Чехов и Гогољ, Буњин, Чајковски и Блок.
Ресторан није могао да настави са радом када је уведена прохибиција, па је затворен 1917. године. У совјетско доба у згради некадашњег ресторана отворен је биоскоп, а 2002. године, после рестаурације поново је прорадио ресторан. У обнови његових сала ангажовани су стручњаци из Ермитажа.
Ресторан је сачувао мени у аристократском стилу – кечига печена у шампањцу, карпачо од меса ирваса са купинама или „рум-баба“ (колач сличан куличу) са шећерним фонданом и слатким од морошке (бобичасто воће које по изгледу подсећа на наранџасту малину, а по укусу на купину).
Ту је и неколико понуда за љубитеље дивљачи – кувано месо медведа са пшеницом у сосу од јагодичастог воћа или зечетина са бубрезима на ражњићу, са суфлеом од пшенице и сосом од зачинског биља.
Просечан рачун: 4.000 рубаља
Адреса: Невски проспект, 47
2. Асторија
Ресторан „Асторија“ се налази у приземљу истоименог хотела наспрам чувеног Исакијевског храма. Основан је 1912. године и од тада је више пута мењао свој изглед, али и данас привлачи посетиоце због своје локације, раскошног ентеријера и гастрономских специјалитета.
Поред европске кухиње, овде можете пробати и аутентична руска јела: ћуфте „Пожарски“, салату „Оливије“ са црвеном краљевском крабом, телетину „Орлов“, боршч, сољанку и росољник у лењинградском стилу – по изворном рецепту са киселим краставцима, говедином, јечмом и поврћем.
Људи долазе у „Асторију“ и на поподневни чај. У салону „Ротонда“ свакодневно се одржавају чајанке уз традиционалне руске палачинке, пирошке, земичке и десерте. Чај и посластице служе се из сервиса са кобалтном мрежицом чувене Императорске фабрике порцелана.
Просечан рачун: 2.400 рубаља
Адреса: Бољшаја Морска, 39
https://www.roccofortehotels.com/hotels-and-resorts/hotel-astoria/dining/astoria-restaurant/
3. Метропол
Угоститељ Немчински је у 19. веку надомак Невског проспекта за потребе ресторана изнајмио зграду на углу улица Садова и Криловљев Переулок. Ресторан је био претеча „Метропола“, у коме је често вечерао пријатељ царске породице Романов Гриорије Распућин, а такође песници Сребрног века.
„Метропол“ је успео да преживи чак и совјетско доба. Тад је он престављао престижно место које су посећивале званичне делегације на челу са совјетским лидерима. Ту су боравили Леонид Брежњев, Роналд Реган и Жак Ширак.
Ресторан је 2009. године преименован у француско-белгијском маниру и добио је назив Brasserie de Metropole (франц. brasserie – кафић, пивница). Простор је подељен на три дела: на две ресторанске сале и класични белгијски паб. На менију су била и руска и европска јела: бифтек „Строганов“ са кромпир-пиреом и вргањима, морски чешљеви пуњени тартуфима са сосом од плавог сира (Dorblu), рибља чорба на фински начин и боршч са димљеном јунетином.
Просечан рачун: 2.700 рубаља
Адреса: Садоваја, 22/2
4. Европа
У центру града, у близини Трга уметности, 1875. године отворен је Гранд хотел „Европа“ са елитним рестораном. Ресторан „Европа“ у хотелу почео је са радом 1905. године. Људи истанчаног укуса сигурно ће у његовом ентеријеру обратити пажњу на огромни витраж и резбарене дрвене балконе.
Међу гостима ресторана су били Фјодор Достојевски и Иван Тургењев, а касније и многе друге познате руске и стране личности, попут Била Клинтона и Шерон Стоун.
Овде обавезно пробајте палачинке са кавијаром и црвену краљевску крабу на пари у стилу „Романов“. Ресторан недељом организује бранч (оброк између доручка и ручка) са шведским столом од плодова мора, као и вечери Чајковског, тј. вечере уз музику са наступом оперских и балетских уметника.
Просечан рачун: 2.500 рубаља
Адреса: Михајловска, 1/7
https://grandhoteleurope.com/en/
5. Подрум пса луталице
Ово место је омиљени кафић боема Сребрног века. Од 1911. до 1915. године посећивали су га Ана Ахматова, Николај Гумиљов, Осип Мандељштам и редитељ Всеволод Мејерхољд. Прича се да је песник Владимир Мајаковски овде побеђивао госте у игри „писмо-глава“ (рус. „орёл и решка“, „орлянка“) у којој треба погодити на коју ће страну пасти бачени новчић.
У совјетско доба у здању су се налазила складишта и радионице. Кафић је поново отворен 2001. године, тако да се и данас могу видети историјски сводови од црвене цигле и бина са завесом од црвеног сомота. Посетиоци овде не долазе само због хране (уштипке са павлаком или котлете од штуке заиста вреди пробати), већ радије због креативних вечери и књижевних наступа.
Просечан рачун: 1.300 рубаља
Адреса: Трг уметности, 5/4