Феномен звани „Калашњиков“

„Aутомат Калашњиковa“ (AK-47) је заједно са авионом браће Рајт („Wright Flyer“) и Фордовим аутомобилом („Model T“) једном уврштен међу три велика проналаска 20. века који су битно утицали на човечанство. Слободно се може рећи да су аутомати серије АК најраспрострањеније оружје на свету. Након дугог низа година и бројних верзија они данас чине основу стрељачког наоружања у армијама више десетина земаља. За тако масовну производњу и широку примену ове аутоматске пушке заслужне су пре свега њене непревазиђене борбене карактеристике.

Једноставност и поузданост

Михаил Калашњиков је у развоју свог аутомата достигао савршен спој изванредних особина које су пресудне за његову изузетну ефикасност и поузданост током борбе. Међу њима пре свега треба истаћи једноставну конструкцију и лако расклопив механизам који практично нема завртањских веза или навојних спојева, затим генијалан и крајње једноставан принцип затварача пушке, померање чауре после испаљивања како не би дошло до застоја приликом избацивања испаљене чауре, а ту је и отпорност на прљавштину и изузетна поузданост приликом примене у свим климатским условима.

Познат је случај када су на једном од међународних сајмова после дужег гађања из „калашњикова“ приметили да у аутомату нешто звецка. Када су га отворили, пронашли су откинут доњи део (данце) чауре. Међутим, то га ипак није спречило да ради као сат. Калашњиков се и сам често шалио: „Да би се пуцало из АК, потребни су само око и кажипрст.“

У свим светским војним круговима се о „калашњикову“, познатијем као АК-47, говори само најбоље. Како је његов творац Михаил Калашњиков више пута истицао, он је 1947. решио задатак који му је поверен: било је неопходно развити оружје које би за обичног војника било једноставно за руковање. Према речима конструктора, на његовом аутомату нема ничег сувишног – сваки детаљ „као да је сам пронашао своје место“.

„На једном од симпозијума изнет је податак да су Американци у Вијетнаму око 30% својих губитака у људству претрпели због отказивања оружја које су користили“, присетио се Калашњиков и затим додао: „Када је у питању АК, таква статистика није забележена. Наш аутомат просто није давао повод за то. Чак ни када је коришћен у најтежим могућим условима, у великој прашини, прљавштини и влажности, и при високим температурама, аутомат је доследно испуњавао оно што се од њега у реалној борби и очекивало.“

Освајање светског тржишта

Када би се на карти света једном бојом означиле све земље које су користиле и користе АК, скоро цео свет би био исто обојен. Према различитим изворима, за 60 година произведено је преко 100 милиона „калашњикова“ у разним изведбама. АК је део наоружања преко 100 земаља. Он се производи или је произвођен у Бугарској, Мађарској, Источној Немачкој, Египту, Ираку, Кини, Пољској, Румунији, Северној Кореји, Југославији.

Калашњиков се радо присећао још једне анегдоте: „Једном приликом сам на Вишим официрским курсевима ‘Вистрел’ (‘Пуцањ’) у Подмосковљу заједно са другим истакнутим конструкторима стрељачког оружја наступао пред гостима из социјалистичких и земаља у развоју, то је заправо била војна елита из нама пријатељских земаља Азије и Африке. Пре него што сам успео да завршим, устао је снажни Африканац са малом заставом у руци – министар одбране Мозамбика - и рекао: ‘Желео бих уз захвалност уваженом конструктору да истакнем да се његов чувени аутомат налази на застави наше младе републике. Он је постао симбол наше борбе за слободу против јарма империјализма страних сила. Поред њега су на нашој застави приказане још и отворена књига – симбол борбе против неписмености и мотика – симбол за слободу рада.’“

Недостижно савршенство

Застава Мозамбика. „Калашњиков“ симболизује борбу за слободу против јарма империјализма страних сила, отворена књига – борбу против неписмености, а мотика – слободу рада.

Са успехом и популарношћу „калашњикова“ једино би можда могла да се упореди белгијска аутоматска пушка FN FAL, која се појавила четири године после АК-47. FN FAL се налази у наоружању 55 армија и производи се у 13 земаља на свим континентима. Док је у поређењу са америчком јуришном пушком М16 „калашњиков“ далеко успешнији. М16 је у свим својим верзијама достигла укупан број од око 10 милиона примерака, а користи се у 27 земаља. С тим што неке армије истовремено користе и М16 и „калашњиков“.

У марту 2001. у САД је основана Асоцијација колекционара „калашњикова“ (KCA – Kalashnikov Collectors Association). Председник тог удружења Џо Анкона из Аризоне крајем 1990-их је одлучио да окупи све који су озбиљно посвећени сакупљању Калашњиковљевог оружја. Удружење има своје представнике у САД, Јапану, Швајцарској, Енглеској, Немачкој и Русији, уз укупан број од преко 60 чланова. Сви се они слажу у томе да је АК генијалан аутомат коме нема равног. И сваки колекционар потајно сања да створи нешто своје и да можда надмаши чувеног руског оружара.

Калашњиков је једном рекао да би први пружио руку ономе који би успео да направи бољи аутомат. „Али ја и даље стојим са испруженом руком!“ – говорио је легендарни конструктор.

Нажалост, част да осети тај искрени стисак руке неће имати више нико.

Росијскаја газета. Сва права задржана.