Какву опасност представљају тајанствене јаме на руском Крајњем Северу?

По речима доктора техничких наука Василија Богојављенског са Института за проблеме нафте и гаса РАН, такви отвори су досада примећени само на дну арктичких мора, али ни они нису истражени.

У практичном смислу то значи да засада неће бити организована фундаментална истраживања и да научници неће моћи да наведу ни услове, као ни регионе у којима се нове јаме могу формирати.

Додуше, ако су оне заиста исте као отвори на дну Карског, Печорског, Баренцовог и других севернох мора (у науци се за њих користи термин pockmarks, „ожиљци“), и ако се формирају услед експлозија природног гаса, онда то може бити прилично опасно.

„На мору у таквим случајевима може доћи до потапања бродова, што се у другим земљама више пута дешавало. Руски брод ‘Бавенит’ умало није потонуо у Печорском мору услед подводног ослобађања гаса за време бушења плитке инжењеријске бушотине“, каже Богојављенски.

Дно тих мора по свему судећи има исту геолошку структуру као и копно Јамала, с том разликом што је копно покривено дебелим слојем вечно смрзнутог тла, а на дну северних мора тај слој практично више не постоји.

„Пре 10-15 хиљада година знатан део данашњег морског дна на Арктику био је копно, а његово тло је било годинама замрзнуто. Поред тога, огромну територију је покривао моћни ледник. Један део тог ледника сачувао се на Гренланду“, каже Богојављенски.

„Велики део некада смрзнуте зоне у Баренцовом и Карском мору данас је одмрзнут. Понегде је тло остало смрзнуто, нарочито близу обала. Смрзнути слој постоји у Карском мору, али он деградира.“

С обзиром да тих „ожиљака“ (pockmarks) на дну северних мора има на стотине и на хиљаде, то може значити да ће даља деградација пермафроста довести до појаве нових јама на копну.

Шта је то пермафрост?

Пермафрост или вечно смрзнуто тло је земљиште са наслагама стена чија је температура у дужем периоду (2-3 и више хиљада година) нижа од 0 степени Целзијуса. У зони трајно смрзнутог тла подземне воде су у залеђеном стању, а смрзнути слој је понекад дебео и преко 1000 m.

Према подацима Института за криосферу Земље Сибирског одељења Руске академије наука, пермафрост у различитим облицима покрива преко 70% територије Русије, тј. око 12 милиона квадратних километара. Та површина се није мењала у последњих 10 година. У свету пермафрост према различитим подацима покрива четвртину читавог копна.

Поред Русије вечно смрзнуто тло постоји на северу Аљаске, у Канади, Европи, Азији, на острвима Северног леденог океана и на Антарктику. Има га чак и у планинским подручјима Африке. Пермафроста нема само у Аустралији.

Вечно смрзнуто тло је огромно складиште гасова стаклене баште и конкретно метана, који уствари највише загрева атмосферу, иако се обично мисли да је највише загрева угљендиоксид.

С обзиром да пермафрост заузима огромну површину, његово отапање и деградација заједно са другим процесима директно утичу на светску климу, што према прогнозама експерата УН може изазвати подизање нивоа светског океана за један метар.

Може се догодити да многе острвске државе буду под водом, као и делови појединих европских држава, а услед топљења снега могу нестати зимска одмаралишта у Швајцарској, Француској и Италији.

Али све је то засада даља будућност, и зато се враћамо на Јамал и његове отворе у земљи.

Биће језеро!

„Гасну“ верзију потврђује и доктор геолошко-минералошких наука Марина Лејбман са Института за криосферу Сибирског одељења РАН.

Она се преко 40 година бави истраживањем пермафроста и међу првима је посетила тајанствени отвор у земљи близу Бовањенкова, једног од највећих гасних налазишта у Русији.

„За мене је највеће изненађење било то што на дотичном подручју није било никакве људске делатности. Прве мисли су ми биле да је отвор резултат хаварије до које је дошло за време истраживања природног гаса“, рекла је Лејбман за „Руску реч“.

Научници још нису одлучили да се спусте у отвор, јер је то сувише ризично због могућности обрушавања, али су на дно спустили видео-камеру.

На дну јаме почело је да се формира језерце са блатњавом водом. Температура ваздуха је изнад нуле, а зидови отвора су смрзнути, и зато се вода, помешана са глином, слива низ зидове и скупља се на дну.

Говорили сте да ће се током времена отвор попунити и претворити у језеро. Колико треба времена да се то догоди?

М. Лејбман: Немамо довољно података. Засада се може само претпостављати да ће то потрајати две-три године.

Пошто засада нема довољно података, могли бисмо мало да пустимо машти на вољу. Формирање јаме по свему судећи може бити повезано са променом локалне климе, тј. порастом просечне температуре. Значи ли то да ће цео Јамал бити прекривен таквим „ожиљцима“?

Цео Јамал, наравно, неће бити прекривен, јер је за то потребан стицај одређених услова на једном месту. То је везано за врсту стена које се налазе у горњим слојевима тла, за геолошки пресек терена, садржај гаса у ситним шупљинама, количину леда...

Ако има много леда, онда је он по специфичној тежини двоструко лакши од тла, и тада у земљи почињу процеси прерасподеле супстанци. Потребно је да буде много леда и да он буде у оној зони где се може нагомилати гас и где може доспети топлотни талас. Временом топлотни талас продире дубоко у тло. Садашње отопљење ће тек за неколико деценија доспети на дубину од 100 m.

А на коју дубину је сада доспео топлотни талас?

Ја још увек нисам то прецизно израчунала. Мислим да је до 2012. топлотни талас достигао дубину од 20 m. На месту где се формирала јама смрзнути слој тла се смањио за 73 cm.

Где се још у Русији могу очекивати такве појаве?

Сличан отвор у земљи постоји и на Тајмиру. Теоретски то може да се појави и на Чукотки.

Другим речима, не треба очекивати да ће се нове јаме појавити јужније од садашњих? (Отвори се налазе на 69-70 степени северне географске ширине.)

Тако је. Пре око десет хиљада година било је топлије него сада, тако да су се јужнија подручја вечно смрзнутог тла раније већ отапала. Тамо пермафрост више није компактан, него фрагментиран, тј. прекида се у долинама река и испод дубоких језера. Тамо је већ одавно изашло све што је требало да изађе [реч је о метану – прим. ред.], тако да гас више не мора да се пробија кроз пермафрост, јер може да изађе кроз тло које није смрзнуто.

Прочитајте још: Откуда џиновске рупе у земљи на Крајњем Северу?

Росијскаја газета. Сва права задржана.