У потрази за границом Европе и Азије

Руски истраживачи сматрају да су утврдили тачан положај најспорнијег дела границе између Европе и Азије, који се налази на географској ширини Јекатеринбурга (1600 km од Москве), на линији Јекатеринбург-Ревда-Первоураљск. Дописница Russia Beyond је о томе разговарала са председником Уралског удружења љубитеља природних наука (УОЛЕ) Генадијем Порозовом. Организација УОЛЕ је истраживање реализовала у сарадњи са Руским географским друштвом (РГО). У истраживањима је коришћена GPS опрема, помоћу које су истраживачке групе спровеле преко 100 хиљада мерења на терену. Резултати су показали реалну границу између континената и нису се поклопили са званичном верзијом, које се придржава и администрација Јекатеринбурга (в. карту ниже).

Мерења су заснована на званичној теорији признатој у целом свету, према којој границу између Европе и Азије чини вододелница између реке Чусоваја и реке Исет. Њу је још у првој половини 18. века поставио један од оснивача Јекатеринбурга, руски историчар, чувени географ и значајан државник Василиј Татишчев.

Корак од Европе до Азије

Најновија издања туристичких водича представљају Јекатеринбург као мегалополис на граници двају континента, град синтезе различитих култура. Једна од најпознатијих знаменитости Јекатеринбурга је споменик који симболично обележава границу између Европе и Азије. Он је постављен 2004. 17. километру Новомосковског друма у околини Јекатеринбурга. Многи туристи сматрају да управо на овом месту могу да пређу из Европе у Азију начинивши само један корак. У основи обелиска се налази камење са рта Кабо да Рока, што је најзападнија тачка континенталног дела Европе, и са рта Дежњова, што је најисточнија тачка континенталног дела Русије и Азије.

Хиљаде мерења

Овде можете купити сувенире, јахати на коњима, провозати се у запрегама са псима и приредити угодан пикник. Ковачи са Урала за туристе кују новчиће са симболима Јекатеринбурга, а они који пређу границу између континената могу да добију и шаљиву диплому која о томе сведочи. Сваке године у марту на овом месту се одржава ски-маратон „Европа-Азија“ дуг 53 km, који полази из Европе (град Первоураљск) и завршава у Азији (Јекатеринбург).

Међутим, географи тврде да овуда не пролази истинска граница и да је њено обележавање на овом месту само симболично. „Ако желите да стојите једном ногом у Азији, а другом у Европи, то можете учинити једино на самим Уралским планинама. Место где се налази споменик, 17 km од Новомосковског друма, заиста је вододелница. Али не између реке Чусоваја и реке Исет, него између две притоке Исета, које обе припадају Азији! Права граница је много сложенија линија, пружа се налик на синусоиду дуж десне обале реке Чусоваја и налази се десетак километара западније“, објашњава Генадиј Порозов.

„Ми не сматрамо да треба преместити туристичке локације, већ само желимо да утврдимо праву географску границу“, каже за Russia Beyond члан РГО Јевгениј Артјух. Планирано је да се током даљег истраживања изради тродимензионална макета овог терена, да се она потопи у суд са водом и опреми механизмом за подизање и спуштање, тако да свако ко жели може практично да види где се налази вододелница, тј. граница међу континентима.

Географи из УОЛЕ и РГО су коначну карту израдили тако што су комбиновали податке са четири специјалне карте: топографске, катастарске, хидрогеолошке и карте висина. Они предлажу да се граница између Европе и Азије не означава једном линијом, него као територијални појас. Границом Европе се може сматрати река Исет, границом Азије река Чусоваја, а простор између њих, осим потока и мањих река, може се сматрати граничном зоном (в. карту).

Постоји ли уопште граница?

Званична граница између Европе и Азије се током историје мењала. Од античких времена истраживачи су је практично произвољно уцртавали: час током реке Дон, час у Сибиру, час на Далеком Истоку. Ни данас не постоји јединствен одговор географа на питање где се она налази.

Још у 16. веку се сматрало да је Урал граница између двају делова света. Први споменик је на овом простору подигнут још 1846. на планини Берјозова у част посете престолонаследника, будућег императора Александра II, граници међу континентима. Ову тачку су 1829. на месту превоја између западне и источне падине Урала као природну границу означили немачки научници – чувени географ Хумболт и минеролог Густав Розе.Сматра се да граница између Европе и Азије већим делом прелази преко територије Русије, да је дуга 5524 km, од којих дужином од око 2000 прати планину Урал. Кључни градови кроз које пролази су Оренбург, Орск, Магнитогорск, Златоуст и турски Истамбул. Она се такође пружа у близини градова Первоураљск, Јекатеринбург, Ревда, Дегтјарск и других.

Многи староседеоци Урала не придају посебан значај споровима о граници између Европе и Азије, сматрајући да је територија дуж Урала одувек била руска, да је уралска цивилизација суштински руска и да не представља „синтезу“ европске и азијске културе. Са такве тачке гледишта, подела територије на европску и азијску изгледа прилично ирелевантно.

Росијскаја газета. Сва права задржана.