Корпорација МИГ – ковачница совјетске авијације

AP
Авиони марке МИГ су препознатљиви бренд руске војне индустрије, исто као аутомат „Калашњиков” или чувени совјетски тенкови. Ове авионе већ 70 година поседују Кина, Индија, земље Источне Европе, републике бившег СССР-а и, наравно, Русија. Мигови су учествовали у многим ратовима и конфликтима, почев од Корејског рата 1950-1953. па све до грађанског рата у Сирији. Миг је права легенда руске војне индустрије.

Све је почело далеке 1939. Крајем тридесетих је ратно ваздухопловство Совјетског Савеза већ имало богато искуство вођења ваздушних битака. У Шпанији су совјетски пилоти ратовали против најбољих асова Луфтвафеа, а против Јапанаца су се борили на Далеком истоку у пограничним сукобима 1938-1939. године. Тада су руски стручњаци имали прилику да се упознају са најбољим моделима немачке авионске технике и схватили су да тихи авиони за ниске летове већ припадају прошлости. Будућност је припадала новим ловцима који лете високо брзином од неколико стотина километара на час. У то време се у Совјетском Савезу није производило ништа слично. Тада је донета одлука да се на бази Московске фабрике авиона оснује нови конструкторски биро који ће конструисати потпуно нови тип авиона.

На чело бироа су постављени искусни инжењери. За директора је именован А. И. Микојан, а заменик му је био М. Ј. Гуревич. Обојица су раније радили у једном од најбољих совјетских конструкторских бироа под руководством Н. Н. Поликарпова. И други важнији кадрови су преузети из истог бироа. Поликарпов је са својим колегама тада већ радио на конструисању новог ловачког авиона који је у радној документацији носио назив И-200. Микојан и Гуревич су прикупили све њихове нацрте, усавршили постојећу макету авиона и предложили модел који се суштински разликовао од свега што је дотада производила совјетска војна индустрија. Задатак је испуњен у рекордном року. Ловац је полетео већ у априлу 1940. године. Први његов лет је био врло упечатљив. Модел је дорађен и у децембру 1940. је пуштен у серијску производњу под називом Миг, што је скраћеница од првих слова презимена двојице конструктора.

Само неколико месеци касније Миг-1 је замењен моделом Миг-3, који је био још бржи и могао је летети на већој висини. У првим годинама Другог светског рата то је био најсавршенији ловачки авион у арсеналу ратног ваздухопловства Црвене армије. Био је први и по броју произведених примерака. Наиме, до 1942. године је било направљено 3.000 летелица овог модела. Међутим, већ 1942. је његова производња практично обустављена, јер је совјетска индустрија имала велике губитке и није могла да обезбеди довољан број сложених мотора за ове машине. Московска фабрика авиона је евакуисана на Волгу, у град Кујбишев, а тамо није било могуће у потпуности обновити сложени ланац производње мигова. Проблем је решен тек када је фабрика поново враћена у Москву.

Фотографија: AP

Али у Москви је совјетске инжењере чекао нови проблем. У биткама против немачке авијације постало је јасно да треба прећи на млазне моторе, који ће омогућити да се тако знато увећа брзина авиона. Тај задатак је поверен Микојану и Гуревичу. Године 1946. у ваздух се подигао Миг-9, први совјетски авион на млазни погон. Већ годину дана касније конструктори су направили нови ловац на млазни погон са ознаком Миг-15. Он је први развио брзину већу од 1000 км/ч. Модел Миг-15 заузима прво место у свету по броју произведених летелица. За 10 година је направљено 15.500 ових авиона, а последња летелица овог модела је тек 2006. године повучена из употребе у ратном ваздухопловству Албаније.

Микојанов конструкторски биро је током 1950-их интензивно усавршавао популарни модел, тако да је Миг-17 већ пробио звучни зид, а Миг-19 се приближио брзини од 1.500 км/ч. Међутим, прави продор је наступио током наредних 20 година. Најпре је са траке сишао Миг-21. У класи надзвучних авиона овај модел је први у свету по броју произведених летелица. За њега је карактеристична троугласта конфигурација крила. У различитим периодима су Миг-21 поседовале армије преко 60 земаља. Крајем 1960-их су совјетски инжењери осмислили нови Миг, који је могао да се мери са тадашњим најсавременијим америчким авионима. Наиме, стари модели су имали мањи радијус кретања и лошије наоружање од америчких. Тај недостатак је 1980-их отклонио ловац Миг-29. Он је могао да се користи и као бомбардер, с обзиром да му је носивост бомби преко 2 тоне, а може да носи и пројектиле са нуклеарним бојевим главама. Па ипак, Миг-29 је пре свега ловачки авион. Пилот у њему може да се подигне на висину од 18 км и да развије брзину од 2400 км/ч, а радијус лета му је 1400 км.

У совјетском периоду је списак производа предузећа МИГ био веома велики. На том списку је, примера ради, био и модел Миг-105. Он је замишљен као орбитални космички брод који може да изврши ракетни удар са Земљине орбите.

Конструкторски биро који су некада основали Микојан и Гуревич данас се сасвим заслужено сматра једним од водећих предузећа руске авионске индустрије.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“