Корпорација МИГ – ковачница совјетске авијације

Све је почело далеке 1939. Крајем тридесетих је ратно ваздухопловство Совјетског Савеза већ имало богато искуство вођења ваздушних битака. У Шпанији су совјетски пилоти ратовали против најбољих асова Луфтвафеа, а против Јапанаца су се борили на Далеком истоку у пограничним сукобима 1938-1939. године. Тада су руски стручњаци имали прилику да се упознају са најбољим моделима немачке авионске технике и схватили су да тихи авиони за ниске летове већ припадају прошлости. Будућност је припадала новим ловцима који лете високо брзином од неколико стотина километара на час. У то време се у Совјетском Савезу није производило ништа слично. Тада је донета одлука да се на бази Московске фабрике авиона оснује нови конструкторски биро који ће конструисати потпуно нови тип авиона.

Миг 35 – ненадмашан у блиском двобоју

На чело бироа су постављени искусни инжењери. За директора је именован А. И. Микојан, а заменик му је био М. Ј. Гуревич. Обојица су раније радили у једном од најбољих совјетских конструкторских бироа под руководством Н. Н. Поликарпова. И други важнији кадрови су преузети из истог бироа. Поликарпов је са својим колегама тада већ радио на конструисању новог ловачког авиона који је у радној документацији носио назив И-200. Микојан и Гуревич су прикупили све њихове нацрте, усавршили постојећу макету авиона и предложили модел који се суштински разликовао од свега што је дотада производила совјетска војна индустрија. Задатак је испуњен у рекордном року. Ловац је полетео већ у априлу 1940. године. Први његов лет је био врло упечатљив. Модел је дорађен и у децембру 1940. је пуштен у серијску производњу под називом Миг, што је скраћеница од првих слова презимена двојице конструктора.

Само неколико месеци касније Миг-1 је замењен моделом Миг-3, који је био још бржи и могао је летети на већој висини. У првим годинама Другог светског рата то је био најсавршенији ловачки авион у арсеналу ратног ваздухопловства Црвене армије. Био је први и по броју произведених примерака. Наиме, до 1942. године је било направљено 3.000 летелица овог модела. Међутим, већ 1942. је његова производња практично обустављена, јер је совјетска индустрија имала велике губитке и није могла да обезбеди довољан број сложених мотора за ове машине. Московска фабрика авиона је евакуисана на Волгу, у град Кујбишев, а тамо није било могуће у потпуности обновити сложени ланац производње мигова. Проблем је решен тек када је фабрика поново враћена у Москву.

Фотографија: AP

Али у Москви је совјетске инжењере чекао нови проблем. У биткама против немачке авијације постало је јасно да треба прећи на млазне моторе, који ће омогућити да се тако знато увећа брзина авиона. Тај задатак је поверен Микојану и Гуревичу. Године 1946. у ваздух се подигао Миг-9, први совјетски авион на млазни погон. Већ годину дана касније конструктори су направили нови ловац на млазни погон са ознаком Миг-15. Он је први развио брзину већу од 1000 км/ч. Модел Миг-15 заузима прво место у свету по броју произведених летелица. За 10 година је направљено 15.500 ових авиона, а последња летелица овог модела је тек 2006. године повучена из употребе у ратном ваздухопловству Албаније.

Више о руској војсци

Микојанов конструкторски биро је током 1950-их интензивно усавршавао популарни модел, тако да је Миг-17 већ пробио звучни зид, а Миг-19 се приближио брзини од 1.500 км/ч. Међутим, прави продор је наступио током наредних 20 година. Најпре је са траке сишао Миг-21. У класи надзвучних авиона овај модел је први у свету по броју произведених летелица. За њега је карактеристична троугласта конфигурација крила. У различитим периодима су Миг-21 поседовале армије преко 60 земаља. Крајем 1960-их су совјетски инжењери осмислили нови Миг, који је могао да се мери са тадашњим најсавременијим америчким авионима. Наиме, стари модели су имали мањи радијус кретања и лошије наоружање од америчких. Тај недостатак је 1980-их отклонио ловац Миг-29. Он је могао да се користи и као бомбардер, с обзиром да му је носивост бомби преко 2 тоне, а може да носи и пројектиле са нуклеарним бојевим главама. Па ипак, Миг-29 је пре свега ловачки авион. Пилот у њему може да се подигне на висину од 18 км и да развије брзину од 2400 км/ч, а радијус лета му је 1400 км.

У совјетском периоду је списак производа предузећа МИГ био веома велики. На том списку је, примера ради, био и модел Миг-105. Он је замишљен као орбитални космички брод који може да изврши ракетни удар са Земљине орбите.

Конструкторски биро који су некада основали Микојан и Гуревич данас се сасвим заслужено сматра једним од водећих предузећа руске авионске индустрије.

Росијскаја газета. Сва права задржана.