Нобелову награду за неутрино требало је да добије и совјетски научник

EPA
Нобелову награду за физику прошле недеље су добили Такаки Каџита и Артур Мекдоналд за откриће осцилација, тј. трансформација елементарних честица – неутрина. Совјетски научник Смирнов је ефекат неутрина истраживао пре 30 година.

Каџита и Мекдоналд су посматрали ефекте који су могући под претпоставком да неутрино има масу. Пре 30 година руски физичари су открили теоретске ефекте који су омогућили осмишљавање експеримената Каџите и Мекдоналда.

Један од ефеката којим се бавио Каџита предложио је Бруно Понтекорво, совјетско-италијански научник. Други ефекат (MSW) открио је Алексеј Смирнов, бивши сарадник Института за нуклеарна истраживања Руске академије наука. Он је 2004. године био номинован за Нобелову награду, али је није добио. Међутим, ефекат који је истраживао Артур Мекдоналд управо у његову част је назван MSW.

Фотографија из личне архиве Алексеја Смирнова
 

MSW је ефекат преласка неутрина једног типа (генерације) у друге типове у средини са променљивом густином електрона. Овај ефекат је 1978. године предвидео амерички физичар Линколн Волфенштајн. Смирнов га је 1986. године теоретски истраживао заједно са колегом Станиславом Михејевом. Зато је ефекат добио назив по почетним словима презимена ових научника: Михејев – Смирнов – Волфенштајн (MSW).

Данас ни Михејев, ни Волфенштајн нису више међу живима. Алексеј Смирнов од 1992. године ради у Међународном центру за теоријску физику (International Centre for Theoretical Physics - ICTP) у Италији, као и у немачком Хајделбергу, у Институту за нуклеарну физику Макса Планка. Професор Смирнов је добио више награда за теоријска истраживања неутрина која је некада спровео у Русији. Међу њима су награда Понтекорво (Русија) и Сакураи награда (САД). Тако да професор не сматра да је заборављен.

„Ја сам теоретичар”, објашњава Смирнов за „Руску реч”. „У овом случају награда је додељивана искључиво за експерименталне радове и сматрам да је то сасвим у реду. Лично познајем обојицу добитника награде и одушевљен сам послом који су обавили. Пре неколико година сам их чак лично предложио за Нобелову награду. Друго је питање да ли је за рад у овој области потребно наградити и теоретичаре који су открили да неутрин не може имати нулту масу...”

У опису рада Каџите и Мекдоналда Нобелов комитет спомиње и допринос руских теоретичара истраживању неутрина.

Према речима Смирнова, истраживање неутрина ће омогућити да се у будућности успешно врши томографија Земље и на тај начин боље проуче њена рудна богатства, као и да се стекне потпунији увид у структуру Универзума. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“