На Криму створено „електронско око” које види кроз зид

Помоћу #emonocle се може гледати кроз зидове.

Помоћу #emonocle се може гледати кроз зидове.

Getty Images
Колико јуче ово је било могуће само у научнофантастичним филмовима, а данас постаје реалност. Руски научници су развили технологију која омогућава да се покретни објекти скенирају кроз зидове, на удаљености до 50 метара.

Иновациону технологију #emonocle, помоћу које се може гледати кроз зидове, направила је руска технолошка компанија „ЭМИИА“ са Крима. Систем се заснива на Доплеровом ефекту, када се региструје промена радио-таласа при кретању објеката. „То је моновизија, електронско око са алгоритмом на бази чипа. Може се пренети на мобилне уређаје, апарате и технику, објаснио је за „Руску реч“ генерални директор компаније Владимир Старостин.

Пројекат #emonocle је усмерен пре свега на спасавање живота у различитим ситуацијама (Press Photo)
 

У војне и цивилне сврхе

Конструктори сматрају да систем може имати војну и цивилну примену. Министарство за ванредне ситуације (МЧС) може користити  ову технологију у потрази за људима испод рушевина или за обезбеђивање станова: док су власници одсутни, систем може да открије цурење гаса, промену температуре и свако кретање по кући. Цена овог комплета (апарат и програм) за цивилне потребе износи свега петнаестак америчких долара.

До 2016. треба да се појаве и специјалне наочаре типа Google Glass, помоћу којих би се кроз зидове скенирало кретање на удаљености 30-50 метара. Војници са таквим наочарама могу видети силуете и кретање противника кроз зидове сваке зграде.

Технологије гледања кроз непрозирне преграде и раније су развијане у Русији и иностранству. У оружаним снагама Руске Федерације од 2014. се тестира радар који може уочити кретање иза зида, али само на раздаљини од око три метра. Пре пола године у САД се почело са тестирањима сличних система који функционишу на другим принципима: специјалне службе на сваки зид зграде стављају сензоре који личе на мобилне телефоне. Они узајамно стварају радио-талас и дају слику на екрану.

„Мобилност, домет и ниска цена су наша очигледна предност. Комплетне информације иду на електронику и јефтиније су од еквивалентних страних пројеката“, објашњава Старостин. „Посебан интерес и перспективе видимо у примени #emonocle у ’интернету ствари’ (Internet of Things)”. Према прогнозама аналитичке групе Berg Insight, ово тржиште ће 2025. године достићи 19 билиона долара.

Ко ће моћи да види кроз зидове?

По речима Владимира Старостина, пројекат је усмерен пре свега на спасавање живота у различитим ситуацијама. Није нам намера да направимо производ којим би сваки цивил могао да прати и посматра друге људе. Алгоритам ће за цивилну употребу бити ограничен, тако да ће људима бити доступне само неке информације“.

Како је истакао Старостин, рад компаније је данас ограничен проблемима који су изазвани нестабилном економском ситуацијом и променом статуса полуострва Крим. „После враћања Крима у состав Русије ми смо изгубили бизнис који нам је давао могућност да напредујемо без ангажовања средстава са стране. На полуострву је сада тешко добити било какву финансијску подршку. Овде засад финансијски систем није потпуно уређен, ограничени смо у добијању кредита, не постоје венчер компаније. У таквој финансијској пустињи можемо се уздати само у себе“, рекао је  Старостин за „Руску реч“.

По његовим речима, за овај пројекат интересују се Немачка и САД, али  компанија хоће да развија производњу управо у Русији, да би очувала тајност  информације. Пажња коју је у јавности изазвао нанела је штету овом пројекту, забринут је Старостин. „Уместо да се бавимо технологијом, бићемо принуђени да трошимо средства на непотребне кораке, што омета фокусирање на битне ствари“, жали се он.

Конструктори су убеђени да ће њихова технологија променити свет. „Ја не фантазирам, ја то видим. Тржиште ће се срушити и све ће се променити“, каже Старостин. „У глобалним размерама процес је немогуће зауставити. Ово је технологија која је способна да промени читаву структуру економских односа у свету, укључујући и новчане. Она ће бити импулс да се потрошачка економија замени информационом“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“