Научници побијају некада доминантно мишљење о томе да је живот у дубинама Охотског мора сиромашан и једноличан. Према речима заменице начелника експедиције SokhoBio Марине Маљутине, у Курилском рову живи око 1000 различитих врста животиња, док се раније знало само за њих 50. Преко половине ових врста су непознате науци. Ради се о једноћелијским организмима, дупљарима, раковима, мекушцима, бодљокошцима, различитим црвима и рибама. Многе новооткривене животињске врсте сродне су антарктичким и атлантским врстама које живе на великим дубинама.
Научници су изненађени степеном сличности међу животињским врстама у великим дубинама југоисточног дела Курилског рова и оним у дубинама Тихог океана. „То је за нас изненађујуће, јер је тихоокеанска фауна веома стара. Она се развијала милионима година”, објашњава Марина Маљутина. „Што се тиче дубоководних басена далекоисточних мора, они су релативно млади и имају доста компликовану геолошку историју. Они су прошли ледена доба, тј. периоде потпуне изолације”.
Истраживања су спроведена у зони највећих морских дубина од 3,5 до 6 хиљада метара. Ту је притисак 750 пута већи од атмосферског и влада потпуна тама.
Најбројнији становници ових дубина су животињски организми величине неколико милиметара. Њих је тешко уловити традиционалним инструментима. Међутим, захваљујући специјалној опреми, научници из SokhoBio успели су да на палубу научног брода „Академик Лаврентјев” извуку богат улов животиња величине од 1 до 10 милиметара и морских организама мањих од 1 милиметра. Пронашли су и животиње крупније од 1 центиметра, међу којима су и рибе.
„Били смо запањени бројем врста на највећим дубинама”, каже Ангелика Брант, професор Зоолошког музеја у Хамбургу, руководилац научног тима. „Било је то потпуно неочекивано. Када се ради о новим врстама, имамо много занимљивих открића. На пример, проналазак врсте немертина Cephalothrix iwatai на дубинама на којима оне досад нису забележене”.
Материјали експедиције тек треба да буду проучени у руским, немачким и јапанским институтима. Према речима научника, за њихов исцрпан опис ће бити потребне године. Наиме, током експедиције откривене су не само нове врсте, него и непознати родови, па чак и нова породица организама. Планирано је, ипак, да први резултати истраживања буду објављени већ за две године.
Осим тога, међу сакупљеним узорцима стручњаци планирају да издвоје биолошки активне супстанце за производњу медицинских препарата. Институт за биоорганску хемију у Владивостоку од неких морских организама већ израђује антиинфламаторне препарате и цитостатике, као и биоактивне адитиве.
Током проучавања састава морског дна у близини острва Симушир геолози из ове експедиције открили су специфичне гвоздено-манганске творевине. Оне показују да у региону постоје руде које садрже злато и сребро. Међутим, научници ће то моћи да потврде тек након детаљне обраде сакупљених узорака тла.
За 2016. годину планирана је четврта заједничка руско-немачка експедиција под називом „Курилско-камчатска студија биодиверзитета II” (KuramBio II) на новом немачком броду Sonne. Она ће истражити фауну на максималним дубинама Курилско-Камчатске бразде од око 9,5 хиљада метара. Ради поређења наводимо да дубина Маријанског рова, најдубљег места на нашој планети, достиже око 11 хиљада метара.
Експедиција под називом Студија биодиверзитета Охотског мора (SokhoBio) представља трећу фазу заједничких руско-немачких истраживања. Курилски ров, који је истражен у оквиру ове експедиције, има сличне дубине као Јапанско море (3374 метра), али је мање изолован, будући да је са Тихим океаном повезан дубоководним мореузима Бусола (2400 метара) и Крузенштерн (1920 метара). Раније је Курилски ров био практично непроучен. Појединачна прикупљања узорака вршили су руски и амерички бродови у прошлом веку. Русију су у експедицији представљали научници из Института за биологију мора „Жирмунски”, из Тихоокеанског института за океанологију „Иљичев” и из многих других научних институција.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
