Полутајни пиштољ Путиновог обезбеђења

У наоружање руске војске ускоро стиже нови пиштољ који треба да замени ПМ (Макарова) и ПЈ (Јаригина). Нови модел израдио је Централни научноистраживачки институт за прецизну машиноградњу, што потврђују и представници самог института.

Иако се не говори о ком моделу пиштоља је реч, највероватније се ради о једној од модификација најубојитијег и најкомпактнијег пиштоља (аутоматски СПС - самопунећи пиштољ Сердјукова).

По својим карактеристикама СПС се сматра једним од најбољих савремених пиштоља, а  конструисан је „од нуле”, тј. без ослањања на неки ранији модел. Само стручњаци за стрељачко наоружање знају за њега, иако он није строго чувана тајна.

Није добродошао у САД

Пиштољима Сердјукова (конструктор се исто презива као и бивши министар одбране Русије) наоружани су припадници ФСО (Федерална служба заштите лица) – из личног обезбеђења Владимира Путина, који се не одвајају од председника и прате га у званичним посетама по читавом свету.

Ово компактно оружје је толико убојито да је Федералној служби заштите лица било забрањено да унесу ове пиштоље у САД. Американци су руским безбедњацима дозволили само слабије лично наоружање.

И у ватри, и у води

Руска Империја, земља униформи

Мундир у царској Русији није био само одело, већ симбол оданости својој земљи, учешћа у животу Империје. Одјеци тих схватања постоје и данас.

СПС је поуздан и у екстремним климатским условима: он је подједнако ефикасан на арктичкој хладноћи до -50 и на исцрпљујућој пустињској врелини до +50. Када стрелац са просечним нивоом обуке испали 10 метака из овог пиштоља, остварује добру густину груписања погодака: на удаљености од 25 метара дисперзија погодака износи свега 6,5 cm, а на удаљености 100 метара – 32 cm.

Пиштољ Сердјукова се појавио током бурних 90-х година као ново официрско лично наоружање. Русија је тада била захваћена таласом криминала. У то време криминалци су активно користили панцире, тако да је био потребан пиштољ који је могао пробити заштитни прслук. На растојању од 100 метара СПС са мецима СП10 (специјално израђеним за овај пиштољ) пробија панцире са титанским плочама дебљине 1,4 mm и 30 слоjевa кевлара, или са челичним лимом дебљине до 4 mm.

СПС се стално усавршава: августа 2012. године Централни научноистраживачки институт за прецизну машиноградњу презентовао је још једну модификацију овог пиштоља са ознаком СР1МП. Она је карактеристична по томе што има жлебове дуж обе стране предњег дела рама, као и Пикатинијеву шину (за монтирање разних колиматорских нишана), ласерске показиваче циља и тактичке лампе. Осим тога, на пиштољ СР1МП може се поставити и пригушивач.

Оружане снаге Русије досад нису куповале овај пиштољ. Он се производи у фабрици „Маяк“ за елитне јединице ФСБ, ФСО и МВД, али у мањим серијама, будући да специјалним јединицама нису потребне велике партије оружја. 

Џепни митраљез и друга ремек-дела Игора Стечкина

Росијскаја газета. Сва права задржана.