„Варшављанке“, најтише подморнице остају у арсеналу руске ратне морнарице

Подморнице из пројекта 877 (а затим 636) добиле су назив „Варшављанка“, пошто су грађене за морнарице земаља „Варшавског пакта“. Међутим, после распада Источног блока по једну подморницу овога типа добиле су само Пољска и Румунија.

Током друге половине 1980-х и почетком 1990-х ратна морнарица СССР (а потом Русије) изградила је за своје потребе 24 „Варшављанке“, од којих се данас користи 17. Управо оне су чиниле основу ненуклеарне подводне флоте у тешком прелазном периоду. Већи део „Варшављанки“ извезен је у Индију, Алжир, Кину и Вијетнам.

Још увек на бранику отаџбине

Наруџбина из иностранства омогућила је не само да се очува производња ових подморница које важе за најтише на свету, већ и да се оне суштински побољшају. На крају, узимајући у обзир техничке потешкоће у вези са подморницом нове генерације из пројекта 677 „Лада“,  руководство Ратне морнарице Русије донело је одлуку да модернизованим „Варшављанкама“ попуни снаге Црноморске флоте. Првобитно је планирана серија од шест подморница из пројекта 636.3 у периоду од 2014. до 2026. године. Четири овакве подморнице се већ налазе у саставу флоте, а две ће јој бити предате следеће године. Требало је да то буду последње „Варшављанке“ у Ратној морнарици Русије.

„Наравно, оне (подморнице из пројекта 636 – прим.) имају ресурс за модернизацију, али за  руску морнарицу то је вероватно последња наруџбина ненуклеарних подморница из овог пројекта. После тога ћемо свакако прећи на изградњу подморница следеће генерације —пројекта 677 ‘Лада’“, изјавио је децембра 2014. Андреј Баранов, представник компаније ЦКБ „Рубин“, која је пројектовала подморницу.

Овоме је претходила критика прве дизел-електричне подморнице из пројекта 677 од стране војних помораца. Нарочито им се нису допале карактеристике погонске групе. Ови недостаци су отклоњени, а у лето 2013. обновљена је изградња друге подморнице из ове серије. Њено поринуће се очекује до краја ове године, а марта 2015. била је обновљена и производња треће подморнице из ове серије.

„Лајнери“ ступају у службу

Тесно им је Црно море

У овом контексту је изјава о повратку куповине „Варшављанки“ била донекле неочекивана, али су експерти ту новост позитивно оценили.

„Одлука о томе да се ове подморница и даље набављају позитивно би се одразила на борбену способност руске морнарице. Ствар је у томе што су подморнице из пројекта 677 „Лада“ направљене пре свега ради обезбеђења база и лука. Њихов депласман је ограничен, а модернизироване подморнице из пројекта 636.3 имају могућност прекоокенске пловидбе. Добиле су потпуно обновљену радио-електронску и хидроакустичку опрему и побољшане капацитете енергетских уређаја. Оне могу носити крстареће ракете, а и даље су неприметне за противника“, рекао је за „Руску реч“ војно-поморски стручњак, аналитичар листа „Национальная оборона“, Александар Мозговој.

По речима стручњака, овим подморницама је „тесно“ у Црном мору и тамо се испоручују, између осталог, ради патролирања у подручју Средоземног мора. У поређењу са базним моделом, дужина подводног рада мотора је повећана, што омогућава примену ових подморница у основним флотама Русије – Северној и Тихоокеанској.

Осим тога, истиче Мозговој, потенцијал за модернизацију подморнице ни приближно није искоришћен, тако да се даља набавка „Варшављанки“ за потребе Ратне морнарице Русије може позитивно одразити и на њихов извоз.

„Извозна варијанта ‘Калибра’ има домет свега 300 км, али за многе земље и то представља стратешко оружје, јер се и потенцијални противници налазе много ближе“, сматра Мозговој.

Међу потенцијалним купцима налазе се и земље азијско-пацифичког региона, Латинске Америке и Блиског истока. Посебно интересовање за овај тип подморница показује морнарица Ирана, која већ користи претходне типове „Варшављанке“, тј. подморнице из пројекта 877.

Русија добија подморнице на водонични погон

Росијскаја газета. Сва права задржана.