Т-50 – ближи се крају тестирање ловца пете генерације

TACC
Пре шест година, 29. јануара 2010. године у ваздух је подигнут први војни авион који је конструисан и произведен у Русији, а не у Совјетском Савезу. Реч је о ловцу пете генерације Т-50 или Перспективни авијацијски комплекс фронтовске авијације (скраћено ПАК ФА), који после вишекратног одлагања ускоро треба да добију Војнокосмичке трупе РФ. Погледајмо како се данас развија програм Т-50.

Пројекат Т-50 је један од главних замајаца обнове руске војне индустрије. За потребе његове производње створени су савремени производни капацитети и вршени научноистраживачки и огледно-конструкторски радови који су руску школу производње авиона поново подигли на ноге.

Ловачки авион Т-50 заснован је на технологијама које су усавршене још приликом стварања првог руског ловца пете генерације Миг 1.44, као и модела Су-47 који је те карактеристике демонстрирао. Од првог модела је Т-50 добио мотор, а од другог је наследио технологије израде композитних делова. За овај ловачки авион много тога је направљено током модернизације Су-27, који се у својим најновијим модификацијама (Су-30СМ и Су-35С) приближио петој генерацији. Прошло је већ 14 година откако су почели радови на овом пројекту, али Војнокосмичке трупе Русије још увек нису добиле ниједан авион пете генерације.

 

Тестирање је потрајало

У овом тренутку има пет прототипских летелица пројекта ПАК ФА и три које се користе за тестирање у експерименталним условима. Тренутно су у изради још три оваква авиона. Тестирање се већ ближи крају. У сваком случају, то је почетком децембра прошле године изјавио заменик министра одбране Јуриј Борисов.

Чак и модернизоване совјетске ракете класе „ваздух-ваздух“ средњег и великог домета (унапређени модели Р-73 (РВВ-МД) и Р-37(РВВ-БД)), које су конструисане како за Т-50 тако и за ловце четврте генерације, требало је да уђу у серијску производњу тек крајем 2015. године. Још увек није познато да ли је та производња већ почела. Такође се још увек тестира противрадарска ракета Х-58УШК, која је оптимизована за Т-50 а направљена је на основу ракете Х-58, уведене у експлоатацију 1978. године.

И нове типове авијацијске муниције, створене у оквиру пројекта „Гром“ специјално за Т-50, војска ће добити најраније 2017. године.

 

Када ће Т-50 стићи на војне аеродроме?

С обзиром на све наведене проблеме представници Министарства одбране одлучили су да смање број наручених летелица Т-50, а да повећају набавку јефтинијег модела Су-35С, који је већ опробан и проверен.

„Тачно је да ми смањујемо наруџбине ловаца Т-50. У наредним годинама ћемо купити само једну ескадрилу“, изјавио је у јулу 2015. године Јуриј Борисов.

У Војнокосмичким трупама Русије ескадрилу чини око 12 авиона. Занимљиво је да је командант Ратног ваздухопловства Русије Виктор Бондарев још у мају 2015. године изјавио да ће армија купити „онолико авиона Т-50, колико индустрија произведе“.

Да ли је у питању економска ситуација или спор развој програма Т-50, или можда и једно и друго, углавном – Министарство одбране се предомислило, и нова одлука није промењена бар до краја 2015. године, о чему сведочи чињеница да је уочи Нове године потписан најављени уговор о куповини још 50 летелица Су-35С.

Одлагање увођења авиона у арсенал руске армије говори о проблемима овог програма и потешкоћама које су се појавиле током 2015. године – у мају је Виктор Бондарев саопштио, а пар месеци касније Јуриј Борисов потврдио да ће армија добити тај авион 2016. године. Међутим, у децембру 2015. године Бондарев је изјавио да ће испорука авиона Т-50 руској армији почети тек 2017.

Краткорочна перспектива

Потпуно је разумљиво што Министарство одбране одустаје од куповине великих партија овог авиона, утолико пре што већ има искуство са хеликоптерима Ми-28Н, који су коришћени без фабрички монтираног радара, као и са хеликоптерима Ка-52 којима није био уграђен противтенковски ракетни систем „Вихор“. Ти проблеми су, додуше, решени, али понављање сличне ситуације са далеко скупљим авионом не би било рационално са гледишта борбене готовости Војнокосмичких трупа. Поред тога, мања почетна партија ће омогућити војним пилотима да тактику вођења борбених дејстава и експлоатацију ове летелице прилагоде до 2020. године, када ће авион добити ново наоружање, комплетну радарску опрему и, што је такође важно, такозване „моторе друге фазе“ који ће авиону Т-50 омогућити да реализује једну од кључних карактеристика ловаца пете генерације, а то је постизање надзвучне брзине без укључивања форсажа.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још: