Деца инвалиди изгледају као суперхероји

Press Photo
Захваљујући руском старт-ап пројекту деца са ампутираним екстремитетима могу да постану мали моћни „киборги”. Ласерски показивачи, музички плејери, вијаче, мобилни телефони и други гаџети постали су део протеза које су у склопу руског старт-ап пројекта осмишљене за децу са тешким повредама и ампутираним екстремитетима.

Према процени Агенције за стратешке иницијативе, у Русији је годишње потребно око 65 хиљада протеза руку, али засада се задовољава само 14% тих потреба. Многи одрасли инвалиди уопште не користе протезе, јер се брзо прилагођавају новом начину живота и брзо науче да све обављају здравом руком.

Ситуација је сложенија када су у питању деца. Нарочито деца млађа од 12 година морају да тренирају мишиће подлактице на повређеној руци, јер у противном ти мишићи могу да атрофирају. Због тога се њима дају естетске протезе. Оне међутим, нису удобне за ношење и са њима је теже прилагодити се животу у школи и колективу.

Оснивач старт-ап пројекта „Моторика“ Иља Чех осмислио је нове дечије протезе јарких боја са држачима за различите гаџете – ласерске показиваче, музичке плејере, вијаче и мобилне телефоне. Захваљујући тим додацима дете са инвалидитетом може брже да се социјализује, сматрају аутори пројекта.

По мишљењу главног извршног директора медицинског центра ONDOC Александра Константинова, екипа „Моторике“ је успела да превазиђе уобичајене оквире у осмишљавању свог производа. Они су у њега уложили душу.

„КИБИ“ (Press Photo)„КИБИ“ (Press Photo)

Рука, одштампана на принтеру

Већина дечијих протеза на руском тржишту су модели делова руке који се користе у естетске сврхе. Постоје још и функционалне протезе – механичке и бионичке. Механичке омогућавају детету да сопственим напорима направи захват шаком и коштају између 760 и 2.000 долара.

Бионичке протезе раде помоћу сензора. Оне препознају електронске импулсе који се јављају приликом контракција мишића и претварају их у покрете. Коштају од 19.000 до 38.000 долара. Такве протезе малим руским пацијентима могу бити уграђене само у иностранству. У Русији, у просеку, само неколико десетина деце годишње могу себи да приуште такве протезе, и то углавном захваљујући средствима из добротворних фондова.

Једном приликом је Иља Чех, иначе стручњак за роботику, видео на интернету оглас компаније Can-Touch.ru, која се специјализује на индустријској 3D штампи. Компанија је намеравала да у оквиру добротворног пројекта направи неколико дечијих протеза. Иља је одлучио да узме у томе учешћа.

„Направили смо за њих прву верзију протеза, одштампали их и припремили, а затим смо ступили у контакт са пацијентима и лекарима. Схватили смо да је недостатак квалитетних протеза за мале пацијенте заиста прави проблем“, прича Чех.

„Моторика“ је постигла договор са руским Фондом за социјално осигурање у складу са којим се пацијентима у потпуности компензују трошкови куповине протезе.

„КИБИ“ (Press Photo)„КИБИ“ (Press Photo)

Протезе за суперхероје

По речима Иље Чеха, сада компанија може да производи 200 до 300 протеза годишње, а потенцијално може да увећа годишњу производњу до 1.000 протеза. У лабораторији „Моторике“ ради пет људи. Они састављају протезе, а делови се углавном штампају на 3D штампачу.

Технологија производње делова је прилично једноставна: бели прах полиамида се запече помоћу ласера и од тога конструктори праве различите делове. Цена протезе се креће од 900 до 1.300 долара.

Чех је 2015. године сертификовао механичке дечије протезе „КИБИ“. Назив је деминутив од речи „киборг“. Данас „Моторика“ производи шест врста протеза са различитим додацима. На пример, за седмогодишњу девојчицу Ању из Краснодарског краја инжењери су у октобру направили протезу са два додатка – један је за вијачу, а други за МП3-плејер.

„Сада људи исказују свој идентитет помоћу спољашњег изгледа. У том погледу ни протезе нису изузетак“, каже Чех. „Данас је модерно бити ’киборг’ и деца своје протезе могу да користе као предност у игри или комуникацији са вршњацима“.

„За децу је КИБИ шанса да се лакше социјализују, и могућност да се осећају самоуверено у друштву својих вршњака“, сматра Александар Константинов, главни извршни директор медицинског сервиса ONDOC. „Оригиналност производа и његова релативно ниска цена дају овом пројекту одличну могућност да изађе и на међународно тржиште“.

„КИБИ“ (Press Photo)„КИБИ“ (Press Photo)

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“