Завичај „Топоља“ и „Искандера“: Где се кује нуклеарни штит Русије

Интерконтиненталне балистичке ракете су кључна карика „нуклеарне тријаде“. Оне су и данас темељ руских снага нуклеарног одвраћања. Размештене у подземним силосима и на мобилним носачима, оне даноноћно дежурају на огромној територији од Балтика до Тихог океана. Ракетни штит је гаранција безбедности земље. Ради његовог опслуживања у Русији је створен читав сектор војне индустрије.

Тејковске ракетне јединице наоружане ракетама „Јарс“ / ТАСС Тејковске ракетне јединице наоружане системима „Јарс“ / ТАСС

Главна компонента ракетног штита Русије је Воткинска фабрика која се налази у подножју Урала. Ова фабрика је 11. марта 2016. године приликом примопредаје војних производа којом је председавао В. В. Путин истакнута као једно од најуспешнијих предузећа поменутог сектора.

Завичај „Топоља“ и „Искандера“

Воткинска фабрика је једно од неколико руских предузећа која се баве производњом интерконтиненталних балистичких ракета и једино предузеће које производи читаву линију носача ракета за потребе руске армије. Реч је о основним ракетама копненог базирања „Топољ-М“ и „Јарс“, о ракети „Булава“, направљеној за нуклеарне подморнице, и о систему „Искандер-М“ – најновијем тактичком ракетном комплексу копнених снага. Производња ове захтевне технике омогућена је захваљујући развијеним погонима који немају премца у целој Русији. Воткинска фабрика је заправо заједнички назив за неколико предузећа, међу којима су железара, погон за израду алата, за монтажу и заваривање. То је читав индустријски рејон око кога је основан град са сто хиљада становника. Сваки десети житељ ради у овој фабрици.

Воткинска фабрика / Владимир Астапкович, ТАССВоткинска фабрика / Владимир Астапкович, ТАСС

Модернизација

Не тако давно многи погони Воткинске фабрике су били технички застарели и зато је у протеклих неколико година извршена значајна модернизација. Пуштена је у погон нова хала за термичку обраду, где се обрађују сви фабрички производи. После обнављања производње 2012. године у хали су размештене нове електро-пећи чија је монтажа коштала 10 милиона долара. Метал се сече помоћу савремених нанотехнологија. Лабораторија за ливење метала обезбеђује висок квалитет легура које се користе за прављење ракета. Те иновације знатно су подигле репутацију производа Воткинске фабрике. Током протеклих година практично је у потпуности искључена могућност појаве шкарта.

Модернизација је отворила нове могућности за ово предузеће, тј. нове производне сфере које до сада нису имале ничег заједничког са војном индустријом. Фабрика је и раније правила производе за цивилну намену, између осталог и неочекивану робу као што су дечија колица. Конверзија војно-индустријског сектора током 1990-их приморала је колектив фабрике да се преоријентише на потпуно нови правац развоја. Данас она производи стругове, опрему за нафтну, гасну и нуклеарну индустрију. У њој је 2009. године покренута производња хидроамортизера за нуклеарне електране, а годину дана касније произведени су и делови за прву пловећу нуклеарку у земљи.

Пловећа нуклеарка ПЭБ-1 / Press photoПловећа нуклеарка ПЭБ-1 / Press photo

Историјат и перспективе

Данашње модерне фабричке хале не личе на оне ковачнице и ливнице које су подигнуте 1759. године, када је заправо настала Воткинска фабрика. Она је основана најпре као приватно предузеће и налазила се на терену који је богат шумом, тако да је материјал за ложење био јефтин, и близу великих река које су коришћене као згодне магистралне саобраћајнице. Убрзо је фабрика постала власништво државе и у наредних 100 година се специјализовала на производњи челика високог квалитета који је коришћен за прављење оклопа. Мајстори Воткинске фабрике су 1858. године направили метални шиљак за Саборни храм Петра и Павла у Санкт Петербургу, и он још увек стоји на храму. На размеђу векова фабрика је постала центар војне машиноградње. Па ипак, прави успон је доживела у совјетском периоду. До средине 20. века непрекидно је била водећи произвођач руског артиљеријског арсенала. Совјетска армија је наоружавана топовима произведеним у Воткинској фабрици.

Владимир Путин у обиласку Воткинске фабрике / Алексеј Дружињин, РИА НовостиВладимир Путин у обиласку Воткинске фабрике / Алексеј Дружињин, РИА Новости

После 1957. године у погонима овог предузећа покренута је производња ракета. Када је 1987. године склопљен Споразум о елиминацији ракета средњег и малог домета, Воткинска фабрика је посебно поменута у тексту споразума. Наиме, америчка страна је добила право да стално врши инспекције у њеним халама и да контролише стратешки важну производњу. Данас је Воткинска фабрика и даље у власништву државе и једно је од кључних предузећа које учествује у програму државне војне набавке. Од 2013. године фабрика је практично удвостручила производњу балистичких и тактичких ракета.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још: