Средства за радио-електронску борбу по ефикасности нимало не заостају за леталним оружјем, с тим што за разлику од топова и ракета она не погађају непријатељску живу силу и технику, него његов „нервни систем“, тј. његова средства за управљање, навођење и извиђање.
Ударац нанет помоћу средстава за радио-електронск у борбу (РЕБ) може одједном да одузме непријатељу све могућности вођења борбених дејстава, тј. да онеспособи његову електронику, да искључи електричне инсталације, заслепи радаре и онемогући кретање војних авиона и ратних бродова. На тај начин савремени оружани конфликт добија нову димензију, тј. не одвија се само на земљи, у ваздуху и води, него и у сфери радио-таласа.
Русија је данас једна од водећих земаља у свету у области развоја и примене средстава за РЕБ, мада је пре само двадесет година по том питању доста заостајала за другим земљама. Према оценама експерата, руска средства за РЕБ, уграђена у летелице, данас ни по чему не заостају за америчким, а копнене станице за радио-електронск у борбу које користи руска армија могу да претендују на статус најбољих на свету.
„Хибини“ и „Красуха“
Систем за радио-електронск у борбу „Хибини“ поставља се на све руске војне авионе. Споља гледано, то је неколико контејнера са електроником који се причвршћују за крила, али захваљујући њима летелица постаје моћна борбена јединица. „Хибини“ у потпуности деформишу сигнал који непријатељски радар са земље или из авиона усмерава на летелицу. Последице те операције по извор радио-сигнала могу бити крајње озбиљне: од деформације сигнала до његове потпуне блокаде.
Илустрација: Михаил Воскресенскиј / РИА НовостиПостоји неколико модела копнених станица за РЕБ. Међу њима је најзанимљивији систем за радио-електронск у борбу „Красуха-4“. У арсеналу руске армије овај систем се појавио 2012. године. „Красуха“ омогућава блокаду практично свих радио-сигнала у радијусу од 300 км. Она може да сузбије активност авиона типа „Авакс“, беспилотних летелица, па чак и шпијунских сателита, а може и да блокира рад практично свих непријатељских средстава за радио-електронск у борбу. Од октобра 2015. године овај систем је размештен и на руској ваздухопловној бази Хмејмим у Сирији.
Развој радио-електронск ог оружја
Руска војска је први пут применила радио-електронск о оружје вероватно још почетком 20. века. Наиме, 1904. године су руски радисти почели да ометају јапанске станице које су кориговале артиљеријску ватру приликом напада на Порт Артур. Темељи савремених руских система за РЕБ постављени су током Другог светског рата, када је донета одлука да се формира специјална јединица која ће се бавити ометањем функционисања немачких радио-станица. Припадници ове јединице постављали су одговарајућу опрему у појасу удаљеном 20 км од линије фронта, и та опрема је активно коришћена за ометање радио-таласа и дезинформисање противника.
Порт Артур, 1904. Илустрација: РИА НовостиПосле рата су јединице за радио-електронск у борбу расформиране, али су само пет година касније поново формиране, јер је Корејски рат показао колико су оне неопходне у условима савременог ратовања. У Вијетнаму се америчка авијација поред отпора противваздушне одбране локалних комунистичких снага суочила и са совјетским радарима, који су озбиљно отежали њена дејства.
Тек у постсовјетском периоду средства за РЕБ су претворена у самостални тип наоружања, који је добио своју сопствену производну базу. У почетку су се развојем овог оружја бавила предузећа која су производила средства за противваздушну одбрану, на пример „Алмаз-Антей“, а од 2009. године је индустријска инфраструктура средстава за РЕБ концентрисана у систему концерна „Радиоэлектронны е технологии“. У периоду од 2009. до 2020. године колектив овог предузећа спроводи комплетну модернизацију средстава за радио-електронск у борбу у руској армији.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Руска армија се оријентише на роботе 