Фабрика „Прогресс” – колевка руских шпијунских сателита

Са космодрома Бајконур је 13. марта 2016. године лансиран сателит чији је задатак детаљно осматрање Земљине површине. Сам сателит, као и ракету помоћу које је он избачен у орбиту, конструисао је Ракетно-космички центар „Прогресс”, једно од најкрупнијих предузећа руске војнокосмичке индустрије.

Од чамаца до шпијунских сателита

Данас је „Прогресс” огромна корпорација која обухвата предузећа из разних региона Русије. Поред главне фабрике и конструкторског бироа у граду Самари на обали Волге, корпорацији припадају и погони у московском региону, Рјазању и Казахстану. Сви они заједно чине разгранати индустријски комплекс са преко 20.000 запослених.

Главни производи корпорације су космичке ракете-носачи, авиони цивилне авијације, већи чамци, па чак и опрема за гатере (стругове за дрво). Сателити припадају сегменту производње који је најмање доступан јавности. Многи од њих се примењују у научне сврхе и у цивилном сектору, тако да се производе и користе потпуно јавно, али све што има везе са апаратима за војне сврхе често је покривено велом тајне.

Инжењери „Прогреса” конструишу и производе сателите који чине окосницу руске орбиталне групе војних сателита. Међу њиховим производима посебно се издвајају свемирски апарати типа „Персона”. О томе колико је била важна мисија инжењера из Самаре говори чињеница да је наручилац пројекта овог сателита била Главна обавештајна управа (ГРУ) Оружаних снага Руске Федерације. „Персона” се у орбити налази на висини од 750 километара. Овај сателит је заменио претходне пројекте самарских инжењера – сателите „Неман” и „Кобалт”. Примена нових технологија у изради новог сателита омогућила је да се вишеструко увећа период његовог боравка у орбити. „Персона” може да функционише 10 година, тако да је по својој „дуговечности” слична америчким сателитима тог типа.

Приликом конструкције и израде овог сателита инжењери из Самаре су увели у технолошки процес иновације које су им омогућиле да направе потпуно нови тип космичког апарата који ће у будућности знатно увећати могућности руске космичке групе војних сателита. Сателит „Барс-М” тежак 4 тоне двоструко је лакши од „Персоне” и може да фотографише најситније објекте чији је пречник мањи од једног метра. Па ипак, тачне карактеристике „Барса” су државна тајна.

Мало историје

Конструкторски биро самарске фабрике досада је изнедрио преко 20 модела сателита који се могу користити у војне сврхе. Занимљиво је да предузеће води порекло од фабрике бицикала, основане далеке 1894. године, која је затим почела да производи и мотоцикле, моторне санке и аутомобиле. Тек уочи првог светског рата је деоничарско друштво „Дукс” почело да се бави производњом летелица, да би у периоду од 1920. до 1960. године авиони постали његов главни производ. Предузеће је после 1917. национализовано и добило је назив Државна фабрика авиона бр. 1. Погони ове фабрике су 1941. године евакуисани из Москве и пресељени на обалу Волге. Тако је настала фабрика у Самари.

Размештање фабрике далеко од граница имало је читав низ стратешких предности, од којих је на првом месту безбедност. То је у великој мери био разлог и што је 1958. године самарско предузеће изабрано као један од центара у којима ће се реализовати совјетски космички програм. У ту сврху је било неопходно потпуно преуредити фабрику, направити веће хале и полигоне за тестирање.

Колектив предузећа је учествовао у свим совјетским програмима освајања космоса. Управо у Самари је пројектовано неколико степенова ракете-носача која је избацила у космос апарат са првим астронаутом Јуријем Гагарином, као и 27 типова совјетских цивилних и војних сателита. После распада СССР-а фабрика је прошла кроз фазу конверзије, тј. прилагођавања производњи линије цивилних производа. Па ипак, 15 година касније војнокосмичка компонента поново избија у први план. У том смислу је предузеће данас суочено са озбиљним потешкоћама, као што је несташица увозних делова за сателите која је настала када је Запад увео санкције Русији. Међутим, захваљујући федералном програму замене увозне робе домаћим производима велике су шансе да се тај проблем успешно превазиђе.

Сазнајте још: Рођење космонаутике: „Спутњик 1“ – први сателит који је летео око Земље

Росијскаја газета. Сва права задржана.