Рођење космонаутике: „Спутњик 1“ – први сателит који је летео око Земље

Копија сателита „Спутњик 1”, Музеј космонаутике.

Копија сателита „Спутњик 1”, Музеј космонаутике.

AP
Човечанство је 4. октобра 1957. године ступило у космичку еру јер је тада лансиран први сателит „Спутњик 1“. Космичка путовања су данас постала стварност и више не припадају само области научне фантастике. Ево неколико занимљивих података о рађању космонаутике пре 60 година.

1. „Спутњик“ је лансиран у години која је проглашена Међународном геофизичком годином. Међународни савет научних заједница сматрао је да ће соларни период те године бити идеалан за лансирање вештачких сателита намењених за проучавање Земље и Сунчевог система.

2. Совјетски сателит се могао видети двогледом од заласка до изласка сунца. Његова најудаљенија тачка од Земље била је на растојању од око 940 км, а најближи перигеј је износио 230 км.

3. „Спутњик“ је слао на Земљу радио-сигнале довољне јачине да их могу хватати радио-аматери. Пролазио је изнад Северне Америке неколико пута током дана, тако да су грађани САД са одговарајућом опремом имали могућност да слушају звучне сигнале са совјетског космичког брода изнад америчке територије.

4. Совјетски сателит је био 10 пута већи од првог планираног америчког сателита „Explorer“, лансираног 31. јануара 1958. године. „Спутњик“ је иницирао „космичку трку“ и подстакао америчку космичку индустрију да се потруди и сустигне Совјетски Савез.

Sputnik Planitia

5. Акумулатори на совјетском сателиту су премашили очекивања. Било је предвиђено да три Ag-Zn акумулатора трају две недеље, али је „Спутњик” слао сигнале 22 дана. На крају је сателит изгорео у атмосфери 4. јануара 1958. године.

6. Криза међународних односа. Реч је о времену када су људи у западним земљама били уплашени и узнемирени. Страховало се да ће Совјети направити балистичке ракете са нуклеарним бојевим главама које из Источне Европе могу долетети до САД. „Спутњик“ је допринео стварању агенције NASA. Тај назив је смислио тадашњи председник САД Двајт Ајзенхауер.

7. По овом првом сателиту име је добила равница покривена ледом на Плутону. Она се зове Sputnik Planitia, дугачка је око 1.050 км и широка 800 км. Налази се већим делом на северној полулопти, али делимично захвата и екватор Плутона.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још: