Пут до звезда кроз трње Хладног рата

Павел Попович, четврти човек у свемиру.

Павел Попович, четврти човек у свемиру.

Д. Гасјук / РИА Новости
Ове године се навршава 55 година откако је први човек – Јуриј Гагарин – полетео у свемир. У савременој Русији људи све чешће сањају о путу до звезда. Данас сателите праве и аматери, па чак и блогери.

„Другови! Совјетска земља је од сада обала васионе!“ – на старом плакату се осмехује одушевљени младић. Иза њега су планете, Кремљ и ракета која лети у небо. У руци му је карта „у оба правца“, тј. у свемир и назад у отаџбину, у Совјетски Савез.

Поколења совјетских грађана расла су са мишљу да ће „писати летопис покоравања васионе“. Како се данас развија космичка индустрија у Русији и шта је било са сновима о звездама?

Хладни рат у орбити

Лет Јурија Гагарина у свемир 12. априла 1961. године једно је од првих грандиозних космичких достигнућа СССР-а. Међутим, док је цео свет без даха пратио првог човека у орбити, америчке власти су биле више забринуте него одушевљене. Наиме, ракета-носач Р-7, која је избацила у орбиту Гагаринов свемирски брод „Восток 1“, првобитно је пројектована као носач нуклеарних бојевих глава предвиђен да долети до Америке.

У току је био Хладни рат. Космос је био сфера где су две суперсиле могле да покажу једна другој своју моћ и да се „прсе“ избегавајући отворену конфронтацију. Управо у том периоду је Совјетски Савез одштампао мноштво плаката са космичком тематиком. Космос је постепено постајао инструмент за мотивацују пролетаријата.

„Освајачи свемира“, Александар Дајнека„Освајачи свемира“, Александар Дајнека

Почетком 1970-их су владајућу елиту Совјетског Савеза забрињавале вести о пројекту Space Shuttle на коме су радили Американци. САД су желеле да направе квалитетан продор у области коришћења орбиталног простора у војне сврхе.

Совјетски Савез је страховао да ће САД примењивати свемирске бродове као носаче нуклеарног оружја или ће их користити за крађу совјетских сателита. Да би то спречиле, власти СССР-а су усмериле све снаге на развој космичког програма „Енергија-Буран“. На реализацију својих планова суперсиле су потрошиле огромна средства – око 200 милијарди долара за програм Space Shuttle и око 16-17 милијарди долара за „Буран“.

Све се променило када је наступио период перестројке. Совјетски Савез се распао, а Русију су почетком 1990-их уздрмали економски потреси. Тада је привремено обустављен пројекат стварања нове орбиталне станице „Мир 2“, која је требало да замени станицу „Мир“ (потопљену у океану 2001. године).

Од ривалства до сарадње

У јуну 1992. године Русија и САД су склопиле споразум о сарадњи у истраживању свемира. „Роскосмос“ је предложио агенцији НАСА да створе Међународну космичку станицу (МКС), која је првобитно била пројекат САД, Канаде, Јапана и Европске свемирске агенције.

Током протеклих неколико година астронаути свих земаља лете на МКС само помоћу руских бродова „Сојуз“. Истина, прошле године су приватне компаније SpaceX и Boeing од агенције NASA добиле 6,8 милијарди долара за израду новог транспортног брода до краја 2017. године.

По речима директора „Роскосмоса“ Игора Комарова, сада у свемиру влада потпуно разумевање међу свим странама: „На Земљи се заоштрава напетост, а на МКС је обрнуто. Ми размењујемо резултате истраживања и научну апаратуру. Договорили смо се са агенцијом NASA и Европском свемирском агенцијом (ЕСА) да ћемо и даље заједно развијати научни правац и пилотиране програме“.

Штавише, истиче Комаров, у будуће ће клуб „свемирских држава“ бити још и проширен: „Биће отворена врата земљама које тек сада почињу да се баве истраживањем свемира“, истиче он.

 

„Одавно смо прерасли кратке панталонице“

Крајем марта је Влада Русије одобрила нацрт новог свемирског програма за 2016-2025. Један од његових приоритета је развој руског сегмента МКС. Станица ће бити у експлоатацији до 2024. године.

По Комаровљевим речима, „Роскосмос“ разматра заједничко освајање Марса са агенцијама NASA и ECA (пројекат ExoMars). Међутим, током наредних 10 година Русија ће највећу пажњу посветити проучавању Земљине орбите, космичке радијације и сунчеве активности, као и припреми за истраживање Месеца после 2025. године. Према плану „Роскосмоса“ први руски астронаут ће слетети на Месец тек 2030. године.

„Ми треба да решимо много питања пре него што се упутимо у далеки свемир“, истиче Комаров. „Наставићемо рад на пројекту ExoMars и уверени смо да ћемо другу етапу мисије организовати 2018-2020. године“. Главни циљеви у неколико наредних година су развој орбиталне групе сателита за комуникацију и даљинско сондирање Земље, као и лансирање нових свемирских апарата за научна истраживања.

Рекло би се да планови Русије нису претерано амбициозни и свеобухватни. Свемирски програм за наредних 10 година не предвиђа чак ни стварање ракете супертешке класе. „Ракета-носач средње класе ’Феникс’, која треба да буде створена до 2025. године, прва је етапа на почетку великог пута у стварању ракете супертешке класе, али у најскорије време неће бити довољно капацитета за то“, каже Комаров. „Зашто бисмо је сада правили? Да бисмо рекли да смо били први? Ми смо одавно прерасли кратке панталонице и питања ко је први стигао на Месец и ко је први летео у свемир. Сада су пред нама други задаци и нису нам потребне те дечачке амбиције“.

42. експедиција на Међународну свемирску станицу. Слева на десно: Јелена Серова, Бери Вилмор (НАСА), Александар Самоукутјајев, Антон Шкаплеров, Тери Виртс (НАСА) и Саманта Кристофорети (ЕСА).42. експедиција на Међународну свемирску станицу. Слева на десно: Јелена Серова, Бери Вилмор (НАСА), Александар Самоукутјајев, Антон Шкаплеров, Тери Виртс (НАСА) и Саманта Кристофорети (ЕСА).

Додуше, руски космонаути сматрају да је већ сада могуће колонизовати Месец, јер постојеће технологије пружају такву могућност. „У последње време је човечанство направило велики продор у енергетици и изради нових материјала. Чини ми се да савремена техника у потпуности може да обезбеди колонизацију Месеца. У сваком случају је то неопходно, јер ће ресурси на Земљи пре или касније бити потрошени и то ће допринети да човечанство освоји и Месец и Марс“, сматра космонаут Олег Коноњенко.

Звезде ближе него што изгледа

У Русији су се протеклих година појавиле приватне космичке компаније. На пример, компаније Dauria Aerospace и „Спутникс“ баве се конструисањем, израдом, састављањем и лансирањем малих космичких апарата.

„До звезда“ теже да стигну и аматери. Они траже новац за своје космичке пројекте на платформама за такозвано „масовно финансирање”. Почетком 2016. године група блогера-ентузијаста прикупила је на порталу Boomstarter око 29 хиљада долара како би лансирала космички апарат на Месец. Циљ је фотографија места на које су се спустили амерички бродови Apollo, совјетске аутоматске станице „Луна“ и „Луноход“.

Ове године руски научници са Универзитета за машиноградњу планирају да лансирају мини-сателит „Мајак“, који је такође направљен од новца прикупљеног преко интернета. Циљ пројекта је „да се покаже да је космос близак и доступан“, као и да се тестирају технологије које могу решити проблем космичког отпада.

Средином марта је приватна компанија „КосмоКурс“ добила од „Роскосмоса“ дозволу да учествује у раду на систему који омогућава вишекратне летове туриста у космос. „Од туриста се неће тражити испуњавање тешких услова“, обећава генерални директор компаније „КосмосКурс“ Павел Пушкин. „Биће им потребан лекарски преглед да би се видело имају ли нека озбиљна обољења и да се провери како подносе центрифугу. После тога ћемо бити спремни да склопимо уговор“.

Компанија планира да прву екскурзију организује 2020. године. Цена карте ће износити 200-250 хиљада долара. Може се рећи да су бар делимично испуњени давни снови грађана Совјетског Савеза – звезде заиста постају све ближе. Додуше, не за свакога.

Росијскаја газета. Сва права задржана.