Нова ера у астрономији: Потврђено постојање гравитационих таласа

Panthermedia / Vostock-photo
Астрономија више никада неће бити онаква какву смо је некада упознали. Научници су саопштили да су поново детектовани гравитациони таласи. Они су то окарактерисали као почетак нове ере у науци о звездама. Брифинг је одржан 15. јуна истовремено на Московском државном универзитету (МГУ) и у Америчком друштву астронома у Сан Дијегу.

Научници су саопштили да су у црним рупама детектовали гравитационе таласе, тј. колебање метрике простора и времена. То је већ други такав случај. Први је обнародован 11. фебруара 2016. године.

„Темељ за стварање астрономије гравитационих таласа постаје све чвршћи и поузданији”, каже руководилац московске групе LIGO, професор Физичког факултета МГУ Валериј Митрофанов.

Гравитациони таласи су важна компонента предсказања које је изнео Алберт Ајнштајн својом општом теоријом релативности, објављеном 1915. године. Она подразумева ново схватање гравитације, у коме главну улогу игра категорија „простор-време”. У складу са њом ткиво које чине време и простор деформише се услед утицаја присутних тела. Другим речима, сила гравитације је резултат деформације простора и времена.

Деформација простора и времена званично констатована

„Гравитациони таласи су летећи фрагменти закривљености простора и времена. Некада се то доживљавало као егзотика, а сада је постало извор нових података о васиони. То је почетак ере гравитационе астрономије”, каже професор Физичког факултета МГУ Сергеј Вјатчањин.

Истраживањима се у оквиру научне колаборације бави колектив од преко 1.000 научника из 15 земаља, укључујући Русију.

Таласе су регистровала оба детектора Ласерске интерферометријс ке опсерваторије гравитационих таласа (LIGO — Laser Interferometric Gravitational-Wa ve Observatory) у САД, у државама Луизијана и Вашингтон.

Детектоване гравитационе таласе и овога пута су генерисале две црне рупе (чија је маса 14, односно 8 пута већа од масе Сунца) у последњим делићима секунде њиховог спајања и формирања једне веће црне рупе која се окреће око своје осе.

У ком правцу ће се развијати нова астрономија?

Следећи циклус испитивања је планиран за јесен. Очекује се да ће до тада додатно побољшање осетљивости детектора омогућити LIGO да за 50-100% увећа обим сондиране васионе.

„Поновно детектовање гравитационих таласа снажан је подстицај да се у целом свету стварају детектори нове генерације ради даљег истраживања загонетне васионе”, закључио је доцент Физичког факултета МГУ Сергеј Стригин.

Група научника са МГУ учествује у овом пројекту од 1992. године. Теоријска и експериментална истраживања руских научника примењена су приликом стварања детектора за непосредно праћење гравитационих таласа који настају спајањем двеју црних рупа.

Тренутно колектив научника МГУ учествује у изради детектора следеће генерације. Они треба да омогуће свакодневно детектовање сигнала гравитационих таласа.

Росијскаја газета. Сва права задржана.